Page 36 - Emir Kusturica - Sto jada

отресајући мокру косу зарежа као тигар. То је очигледно била већ извјежбана приредба,
пошто се плава Циганка вратила до прозора, затрчала се према кади и уз врисак скочила на
њега. За трен њих двоје нестадоше под водом, а онда спојени устадоше. Недо носи плаву
Циганку као што узоран ђак држи перницу, обоје галаме, ударају тијелима о зидове и тешко

дишу. Никада нисам замишљао да је живот мушкарца тако тежак.
Наједном, неко ме куцне по леђима. Окренем се и видим старог Ћелу:
- Ова ми пара вриједи, дере се ко да брата жени! А ти, мали?
- Ја ништа!
- Како ништа? Код мене нема џабалука!
Недо и плава Циганка изгубише мјеру. Урличу и једно и друго, он свом снагом удара у
зидове картонске куће! Шта је ово?! Смак свијета?

Ћело се узбуди и закашље, а ја шмугнем с друге стране у мању просторију. Узмем деку и
покријем се.
- Срушићеш ми кућу, алооо!
- Платио... сам ти... завежи!
- Смањујеш ми капиталну вриједност објекта, хеј!
Недо је урлао све јаче, а мени није преостало ништа друго него да зачепим уши. На крају

настаде тишина и ја скупљен у ћошку чујем како Ћело псује:
- Јебо те овака зарада!
- Ко те јебе! Направи... кућу... од... чврстог... материјала!
- Не сери!
Умотан у ћебе, уђем у собу гдје су Недо и плава Циганка пили кафу.
- Ја... ја... сам...
- 0’кле ти?

- Ја... хоћу...
- Још си ти мали, стрпи се па ћу те довести да скинеш мрак с очију.
Плава Циганка ме препознала. Она спусти филџан крај џезве, окрену се, не изусти
ниједну ријеч, него брзо покупи ствари и побјеже.
- Стани, мала, још један круг, алооо...
Она је већ била напољу.

- Украли су ми плату!
- Коју плату, шта сереш?
- Не серем, отели ми 890 000 динара, Брацину плату!
- Она?
- Скинули ме до гола, намлатили прописно и побјегли с парама!
- Мајку им јебем лоповску!
Обојица потрчасмо ииз шљивик. Низ Кључку једва стижем рођака Недима. Он трчи и

облачи се, а ја прекривен деком из Ћелине куће.
- Пратиш ли ме, рођо?
- Пратим те у стопу!
- Упамтиће они кад су мом тетку украли плату!
Такси нас је из Ђуре Ђаковића довео до „Самека“ на Скендерији. Све пијанац до
пијанца, а Недо љут ко паприка, држи дугме с морнарског капута и хода од стола до стола.

Сви га знају, плаше се његове велике главе и ручерди за које се надалеко знало да су као
француска клијешта. Мени се учини да сам у магли дима угледао нападача и доведем Неду