Page 7 - George Orwell - Životinjska farma

više ne zna šta je sreća ili dokolica čim napuni godinu dana života. Sudbina
životinje je beda i robovanje: to je čista istina.

Ali, da li je to jednostavno deo prirodnog poretka? Da li je uzrok tome to

što je ova naša zemlja toliko siromašna, da ne može da obezbedi pristojan
život onima koji na njoj borave? Ne, drugovi, po hiljadu puta ne! Klima je
dobra, a zemlja u Engleskoj plodna, i može pružiti obilje hrane mnogo većem
broju životinja. Samo ova naša farma mogla bi da hrani desetak konja,
dvadeset krava, na stotine ovaca i da svi oni žive u udobnosti i dostojanstvu
koje mi sada skoro da i ne možemo zamisliti. Zašto onda i dalje živimo u
ovako bednim uslovima? Zato što nam skoro sav proizvod našeg rada kradu

ljudska bića. U tome je suština svih naših problema. Ona se može sažeti u
jednu jedinu reč čovek. Čovek je jedini pravi neprijatelj koga imamo.
Uklonimo čoveka, i suštinski uzrok gladi i prekomernog rada biće zauvek
otklonjen.

Čovek je jedino stvorenje koje troši a ne proizvodi. On ne daje mleko, ne
nosi jaja, previše je slab da vuče plug, ne može da trči dovoljno brzo da ulovi
zeca. A ipak je on gospodar svih životinja. On ih tera da rade, hrani ih tek

toliko da ne skapaju od gladi, a ostatak hrane zadržava za sebe. Našim radom
se zemlja obrađuje, naše đubrivo daje joj plodnost, a ipak niko od nas ne
poseduje išta više od sopstvene kože. Vi krave koje vidim pred sobom, koliko
ste hiljada litara mleka dale u toku prošle godine? I šta se dogodilo sa tim
mlekom kojim je trebalo da othranite snažnu telad? Svaka do poslednje kapi

otišla je niz grlo naših neprijatelja. A vi, kokoške, koliko ste jaja izlegle prošle
godine, i iz koliko su se tih jaja uopšte izlegli pilići? Sva ostala su završila na
pijaci i donela novac Džonsu i njegovim ljudima. A ti Klover, gde su četiri
ždrebeta koja si oždrebila, koja je trebalo da ti budu podrška i radost u
staračkim godinama? Svako je prodato sa godinu dana starosti nikada
nijedno više nećeš videti. Da li si za svoje četvoro malih i sav tvoj naporni rad
u polju ikada dobila išta zauzvrat, osim jedva dovoljnih sledovanja hrane i

mesta u štali?

Ali ni tako bednim životima, kao što su naši, nije dopušteno da stignu do
svog prirodnog kraja. Ne gunđam zbog sebe, jer sam ja jedan od srećnika.
Dvanaest mi je godina i imao sam više od četiri stotine potomaka. Takav je
život svinje i u prirodi. Ali nijedna životinja na kraju ne izmakne surovom
nožu. Vi mladi prasci koji sedite ispred mene, svaki od vas će skičati dok ne
izdahne u klanici u roku od godinu dana. Do tog užasnog kraja svi moramo

da stignemo krave, svinje, kokoške, ovce, baš svi. Ni konje ni pse ne čeka
bolja sudbina. Ti, Bokseru, istog dana kad tvoji ogromni mišići izgube svoju