Page 9 - George Orwell - Životinjska farma

spava u krevetu, ili nosi odeću, pije alkohol, puši duvan, ili se dotakne novca,
ili upusti u trgovinu. Sve navike Čoveka su zle. A pre svega, nijedna životinja
nikada ne sme da tlači svoj rod. Slabi ili jaki, mudri ili priprosti, svi smo mi

braća. Nijedna životinja nikada ne sme da ubije drugu životinju. Sve životinje
su jednake.

A sada, drugovi, ispričaću vam svoj san od prethodne noći. Ne mogu da
vam opišem kakav je to bio san. Bio je to san o Zemlji kada Čovek nestane sa
nje. Ali podsetio me na nešto što sam odavno zaboravio. Pre mnogo godina,
kada sam bio malo prase, moja majka i druge krmače pevale su staru pesmu,
od koje su znale samo melodiju i prve tri reči. Znao sam tu melodiju u svom

detinjstvu, ali mi je odavno iščezla iz sećanja. Ipak, prošle noći mi se ponovo
vratila u snu. Štaviše, reči pesme su se takođe vratile reči koje su, siguran
sam, životinje davno pevale i koje su bile zaboravljene generacijama. Sada ću
vam otpevati tu pesmu, drugovi. Star sam i glas mi je promukao, ali kada vas
naučim melodiju, sami ćete moći da je pevate bolje. Zove se Životinje

Engleske.”
Stari Major se nakašlja pa zapeva. Kao što je i rekao, glas mu beše

promukao, ali je pevao dovoljno dobro, a melodija je bila živahna, nešto
između Klementine i La Kukarače. Reči su bile ovakve:

Životinje Engleske,

Životinje Irske,

Životinje zemalja i podneblja svih,

Počujte radosne vesti moje

O dolasku vremena zlatnih

Što ispred nas stoje.

Kasnije il’ pre doći će dan,

Zbačen biće tiranin Čovek,

A Engleske poljima plodnim

Životinje gaziće same dovek.

Nestaće brnjice sa njuške naše,

I remena što nam leđa seče,