Page 12 - George Orwell - Životinjska farma
P. 12

Drugo poglavlje









               Nekoliko  noći  kasnije,  Major  je  spokojno  umro  u  snu.  Njegovo  telo  je

           pokopano u dnu voćnjaka.

               Ovo se dogodilo početkom marta. Tokom sledeća tri meseca odvijalo se
           mnogo tajnih aktivnosti. Majorov govor je dao inteligentnijim životinjama na
           farmi potpuno nov pogled na život. One nisu znale kada će doći do pobune
           koju je Major predvideo, nisu imale razloga da misle da će to biti za njihovog
           života,  ali  su  jasno  razumele  da  im  je  dužnost  da  izvrše  pripreme  za  nju.
           Obuka i organizacija drugih pripala je, naravno, svinjama, koje su uglavnom

           smatrane  najpametnijim  među  životinjama.  Među  svinjama  su  se  najviše
           isticala dva mlada vepra po imenu Sneško i Napoleon, koje je gospodin Džons
           uzgajao  za  prodaju.  Napoleon  je  bio  krupan  berkširski  vepar  prilično
           strašnog izgleda, jedina svinja berkširskog soja na farmi, i nije bio baš pričljiv,
           ali  su  ga  poštovali  jer  je  uvek  imao  svoj  stav.  Sneško  je  bio  živahniji  od
           Napoleona, brži na rečima i preduzimljiviji, ali se smatralo da nema njegovu

           čvrstinu  karaktera.  Svi  ostali  mužjaci  svinja  na  farmi  bili  su  tovna  grla.
           Najpoznatiji među njima bio je mali debeli prasac po imenu Skičalo, veoma
           okruglih obraza, blistavih očiju, okretan i prodornog glasa. Bio je izvanredan
           govornik, i kada bi raspravljao o nekoj teškoj temi poskakivao je sa jedne na
           drugu stranu i vrteo repom, što je nekako delovalo vrlo ubedljivo. Ostali su
           govorili kako Skičalo može uverljivo dokazati kako je crno zapravo belo.

               Njih  trojica  su  razradili  Majorova  učenja  u  celokupan  sistem  mišljenja,

           koji su nazvali animalizam. Nekoliko noći nedeljno, kada bi gospodin Džons
           zaspao, oni su održavali tajne sastanke u štali i izlagali principe animalizma
           ostalima.  Na  početku  su  nailazili  na  dosta  gluposti  i  bezvoljnosti.  Neke  od
           životinja su govorile kako im je dužnost da budu odane gospodinu Džonsu, o
           kome  su  govorile  kao  o  „Gospodaru”,  ili  iznosile  proste  tvrdnje  kao:
           „Gospodin  Džons  nas  hrani.  Kad  ne  bi  bilo  njega,  umrle  bismo  od  gladi.”
           Druge  su  pitale:  „Zašto  bi  nas  bilo  briga  šta  će  se  dešavati  nakon  što

           umremo?” ili „Ako će u svakom slučaju doći do te pobune, kakva je razlika da
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17