Page 217 - Odiseja

Homer: Odiseja

Snažni i čili njih Antìnoje kada razùmje,
35 Slatko se tome nasmije i drȕgīm proscima reče:
»Takova, drugovi mili, vesélja ne bješe jošte,
Kakvo je sada bog u ovu poslao kuću;
Evo se svađaju Ir i tuđinac, na šakački zovu
Jedan drugoga boj, a mî ih podrážimo brže!«
40 Tako im reče, i svȉ tad ustanu smijuć se prosci
Pa se okolo jadno odjèvenīh prosjaka skupe;
Onda Eupitov sin Antìnoje prozbori njima:
»Čujte me, junački prosci, da nešto rečem vam sada.
Kozji burázi se peku na ògnju, svi pretilìnē
45 I krvi puni, a mî ih za večeru spremismo sebi.
Koji svlada od ove dvojice ì budē jači,
Neka dođe i jedan nek uzme od tih burágā.
Taj ée se s nama gostit otàdā, a prosjaka drugog
Nećemo nikakva pustit, prosjáčiti mèd nās da dôđē.«
50 Tako Antìnoje reče, i svima se besjeda svidje,
Onda lukavo njima Odisej dosjetljivi reče:
»Nije, ljubazni moji, mogúće rvat se s mlađim
Starcu, kog je bijeda savladala, ali me na to
Želudac zlopaki goni, da trpim udarce teške:
55 Nego se meni dajte zakunite zakletvom tvrdom,
Od vas ni jedan da Iru pomòći neće i rukom
Grešno me udriti teškom i krepko me ovom podložit.«
Tako im reče, i svȉ se po žèlji njemu zakunu.
Pošto se svi zakunu i svoju zakletvu svrše,
60 Snažni i čili njima Telemah progovori ovo:
»Tuđinče, ako te duša i junačko potiče srce,
Ovome gledaj odoljet, Ahejca se nikojeg drugog
Ne boj, jerbo će mnogi na onog, tko udari tebe;
Jer domaćin sam ja, a razumna do dva se kneza
65 Sa mnom slažu: Antìnoje ì još Eurìmah.«
Tako im reče, i svȉ mu povladiše, pà ondā snagu
Dronjcima opaše mušku Odisej, njegova bedra
Velika lijepa tad se pokazaše pa i ramèna
Šìrokā, mišice čvrste i grûdi. Tada Atena
70 Pristupi k njemu i ljúdī pastiru objači ude;
Prosci se nato svi veòma začude njemu.
Tada je gdjekoji k drugu okrénūv se reko ovako:
»Zlo je nesretni Ir zakrivio, zlo će i imat!
Kakvo se starcu bedro iz njegovih dronjaka vidi!«
75 Tako reku, a Iru u grudma se uzbuni srce.
Silom ga opašu sluge i zatim njega dovedu,
Uplašena, sve mêso na udima drhtaše njemu;
Grdnu izusti riječ Antìnoje i reknē njemu:
»Nȅ bīlo, hvališo, tebe! ej da se i rodio nisi,
80 Ako od ovoga dršćeš i njega strašno se bojiš,
Starca, kog je bijeda savladala, koja ga mori.
Nego ću nešto ti reći, i tako će doista biti:
Ako nadvlada on, i od tèbe bude li jači,
Ja ću te u lađu crnu uvalit i nȁ kopno kralju

217