Page 218 - Odiseja
P. 218

Homer: Odiseja


                                                                        2
             85                  Poslat ću Ehetu tad, zatiraču smrtnijeh ljudi,
                                 Da ti odreže nos i ušesa nemilom mjeđu,
                                 Da ti otrgne snagu i baci je sirovu psima.«
                                    Reče, i koljena Iru još jače poduzme drhat,
                                 U sredinu ga sprate, — tad obadva podignu šake.
             90                  Divni stradálac Odisej u sèbi se zamisli onda,
                                 Bi li ga udarcem odmah oborio, uzo mu život,
                                 Il' bi ga udrio lako i na zemlju svalio samo;
                                 I misleć tako smisli, da ovo bolje će biti:
                                                                         3
                                 Lako ga udrit, da s' ne bi Ahejci dovili kako.
             95                  Tada se ispruže oni obojica; u rame desno
                                 Lupi Odiseja Ir, a ovaj pod uho njega
                                 U vrat i kost mu slomi, te navre mu odmah niz usta
                                 Crvena krv, te zajàučē on i u pràšinu padne,
                                 O zemlju nogama lupi i pobije zube; a prosci
            100                  Ponosni dignu ruke i poginut šćahu od sm'jeha.
                                 Za noge zgrabivši Ira Odisej od vrátā u obor
                                 Njega odvúčē do vrátā od tr'jema, te ga u dvoru
                                                                           4
                                 Nasloni ȕza zīd ì štāp u njegove metnuvši ruke
                                 Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
            105                  »Sjedi ovdje i tjeraj od sèbe ȉ svīnje ì pse,
                                 Nemoj tuđincima više ni prosjakom zapovijedat,
                                 Kukavac, da te ne bi još vȅćā nevolja snašla.«
                                    Reče i ružnu on torbetinu na pleći baci
                                 Prodrtu svuda, a na njoj za uprtu konopac bješe;
            110                  Na prag se opet vrati i sjȅdnē, a prosci se slatko
                                 Smijuć u dvòranu pođu, čestítat Odiseju stanu:
                                 »Zeus ti, tuđinče, dao i ostali bogovi vječni
                                 Sve, što najvećma želiš, i ȕ srcu što ti je milo,
                                 Koji si ùstavio nenásita ovog, te neće
            115                  Već se po narodu skitat, jer skoro ćemo ga poslat
                                 Kralju Ehetu mî, zatiraču smrtnijeh ljudi.«


                                 7. Odisej uzalud opominje Amfinoma. 117—157.


                                    Tako mu reku, i tȁd se Odisej povèselī divni
                                 Čestitoj besjedi toj, a Antinoje metne pred njèga
                                 Burag, koji je pun pretilìnē ȉ krvi bio,
            120                  A Amfìnom mu dva iz košare izvadi hljeba,
                                 Zlatni pruži mu kondir i zdraveć ovo mu reče:
                                 »Zdravo, o tuđinče oče! i tèbi jednom se sreća
                                 Rodila, ali si sada bijedama obuzet mnogim.«
                                    Njemu dosjetljivi na to Odisej odgovori ovo:
            125                  »Ti mi se doista činiš, Amfìnome, razuman vrlo;
                                 Takav ti je i otac, o kojemu glasove dobre

                   2  85. Okrutni kralj Ehet osakatio bi, po priči, svakoga stranca koji bi došao u njegovu zemlju; ime se njego-
                   vo upotrebljavalo poslovično kad je koga trebalo jako prestrašiti.
                   3
                     94. tj. da ga prosci ne bi prepoznali po snazi udarca.
                   4  103. Štap (skeptar), inače znak časti i vlasti, ovdje služi za porugu.

                                                                                                       218
   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223