Page 35 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

III

Ћамил је човек »мешане крви«, причао је Хаим, од оца
Турчина и мајке Гркиње. Мајка му је била чувена грчка лепо-
тица. Смирна, град лепих Гркиња, није видела такав стас, так-
во држање и такве плаве очи. Удали су је у седамнаестој годи-
ни за Грка, тешког богаташа. (Хаим помену неко дугачко грчко
презиме, изговарајући га као што се изговара име неке опште
познате династије.) Имали су свега једно дете, женско. Кад је
девојчици било осам година, богат Грк је напрасно умро.
Његови рођаци су наскочили да преваре младу удовицу и да
закину што више од иметка. Жена се бранила. Због тога је
путовала чак у Атину, да спашава бар тамошње наслеђе. Кад
се враћала бродом у Смирну умрла јој је напречац ћерка.
Море је било немирно, брод пловио споро, до Смирне је било
далеко. По прописима требало је да се леш девојчице баци у
море. А то су одлучно захтевали и морнари који су по неком
древном морнарском веровању сматрали да леш на броду
доноси несрећу, јер душа покојникавуче брод на дно као оло-
во. Избезумљена од бола, мајка се томе одупрла. Упорно је
захтевала да јој се леш остави и да га сахрани кад стигне у
Смирну, како би знала бар за гроб свога детета. Капетан брода
имао је велику муку с њом. Нашавши се у тешком положају
између мајчиног бола, ком није имао срца да се одупре, и
строгог прописа, који није смео да повреди, капетан је са
првим официром брода смислио једну варку. Дао је да се
направе два једнака мртвачка сандука. У један је положен леш
девојчице и морнари су га потајно спустили у море, а други је,
испуњен одговарајућим теретом и тврдо закуцан и заливен,
капетан предао мајци, као да је попустио њеним молбама. Кад
су стигли у Смирну, она је изнела ковчег и сахранила га на
гробљу.
Тешко и дуго је жалила своје дете и свакодневно обила-
зила његов гроб. А кад је, с временом, онако млада и лепа,
почела бар донекле да заборавља свој губитак, десило се неш-
то неочекивано и страшно. Жена првог официра са брода на
35