Page 187 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 187

Posmatrao sam španske igračice kad izvode neku tešku figuru. Da bi prikrile svoj strah od
       uvek mogućeg neuspeha i odvratile pažnju gledalaca od napora, koji nikad nije lep, one
       uzimaju masku lakog, ljupkog osmejka. Tako savladaju i svoju zebnju i teški napor, i
       zavaraju oči publike.


                                                            *


       Tri misli na morskoj obali.

       1. Na morskoj obali misao je sporija, ređe se javlja, ali zato je finija i oštrija kad se javi.


       2. Samo se sa stihijom snega može uporediti stihija mora.

                                                             61
       3. Kraj mora nema, izgleda, cveta bez mirisa.

                                                            *


       Kad pupoljak divljeg kestena koji je nabubreo, smolav i mrk, hoće da se otvori, na
       njegovoj površini najpre se javi pri dnu bledozelena a pri vrhu slabo rumenkasta razgalina,
       slična bledom prvom sjaju svitanja na prolećnom nebu.


                                                            *

       Kad čovek stigne s mrakom u Mostar, pa se sutradan probudi ne sa prvim zrakom nego
       tek oko sedam sati - on tada najbolje može da oseti razliku između svetlosti u Mostaru i,
       na primer, one u Sarajevu. Svetlost je u Mostaru elemenat za sebe; ona je snažna, živa,
       svuda prisutna, prodorna i svirepa. Od nje su i ljudi ovde vešti i racionalni i u isto vreme
       hladni i bezobzirni.


                                                            *


       Kad zvezde stanu da osvajaju tamnomodro nebo, one se u sve većem broju i sve jače
       javljaju i kupe tačno iznad slabo osvetljenog kamenog grada. A na severoistoku, ponad
       okrugle gradske kule, naročito su guste i izgledaju kao roj zlatnih pčela oko mrke
                 62
       košnice.

                                                            *


       Na vreloj pržini, u razgovoru, grupa mladića, domaćih. Reč je o nekom upražnjenom
       dobrom mestu.

       - Što ne bi ti tražio da te postave? - pitaju jednog crnomanjastog mladog čoveka
       inteligentna izraza lica sa zdravim, iskrenim osmejkom.


       - Ne. To je mesto na kom treba raditi. A ja nisam taj.


                                                            *

       Ručao sam sa jednim našim čovekom i jednim Švajcarcem. Obojica su pušili lulu. Po
       načinu kako su pušili, kako su punili i palili lulu kad bi im se ugasila, mogla se videti sva
       razlika temperamenata i vaspitanja dva razna i različita naroda. Bolje nego po onom što
       su govorili.
   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192