Page 61 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

očekujemo kao najteži udarac i svoj konačni poraz - već odavno desilo. Mi to i ne znamo i
sad bez osnova patimo.

*

Tajna se čuva najbolje onda kad smo po nečem - po čem bilo - i sami zainteresovani da
se ne otkrije i ne objavi; a najsigurnije je čuva onaj ko to čini nesvesno. Inače, nikad čovek
ne može biti siguran da će do kraja sačuvati ni svoju ni tuđu tajnu; ona se krije godinama i
godinama, a odaje se u jednom trenutku koji poništava sve godine vernosti i ćutanja.

Ima i takvih slučajeva da mi nosimo u sebi neku svoju tajnu, kao skrivenu ranu, klecamo
pod njom godinama, rešeni da sve podnesemo i da umremo, ako treba, ali da se ne
odamo. A pri tom i ne slutimo da ljudi oko nas odavno znaju za tajnu, poznaju je bolje
nego mi sami, ali iz sažaljenja ili obzira ili ravnodušnosti neće to da nam kažu ili pokažu.

*

Čuvaj se nejasnog i varljivog predvečernjeg sata, čaše i cigarete, i čoveka koji stoji pored
tebe, smeška ti se u lice i govori malo, otežući reči, a pažljivo sluša ono što ti kažeš.

Savfet beg.

- Ko ima i umije, taj ne samo da duže i ljepše živi nego i lakše i boluje i umire.

*

Samo plemeniti ljudi mogu se naći u takvoj zabuni i tako blizu očajanju.

*

Postoji jedna strašna, a vrlo ljudska pomisao, pomisao na smrt od davljenja u nečistoći.
Mnogome od nas vek prolazi u borbi sa nečistoćom, fizičkom i moralnom, svojom i tuđom.
Strašni su trenuci u kojima postajemo toga svesni, i da potraju samo malo duže i da ih ne
ućutkamo zavaravajući se drugim brigama i mislima, mi bismo se zaista ugušili. A kako da
se čovek očisti kad je i misao koja ga goni da se spasava od nečistoće sama nečista, jer
često potiče iz zamućenih izvora. I kako da se opere, kad su i sredstva kojima se pere -
nečista.

*

Koliko mogu biti jadni i bespomoćni mali ljudi, vidim najbolje po tome što ponekad, u nekoj
neprilici, pokušavaju da se zaklone i za moja leđa i, moralno, oslone na mene. A ja znam
najbolje kakav je to zaklon, i šta im vredi takav oslonac.

*

Bolestan duh, koji se oseća odgovornim i za tuđe grehe i prestupe sa kojima nema i ne
može imati veze, mnogostruko je nesrećan i težak sebi i drugima. Između ostalog i po
tome što, mučen grižom savesti i kajanjem zbog uobraženih grešnih postupaka, često i ne
primećuje one koje sam, uzgred, stvarno počinja.

*