Page 230 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 230
SEW LUK
231
I neke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Protiv glavobolje,
ncsvestice, muke, gadenja (trudnih zena) i sipnje upotrebljavao se ovaj lek:
utuca se dosta belog luka i zeze (!ista koprive) i pome~a 5 blagim sireetom.
Ovo je dobro da se miri~e, da se njim trljaju slepoot nice, vratne file, ra.
mena, vrat i celo telo, da se stavlja na glavu, tabane i dlanove. Kad neko
mnogo nazebe, na njivi prokisne, pa ga boli glava i celo telo, onda ga tom
.,specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni, a onda
ga po celom telu nan1azati finim zejtinom, dobro utopliti i dati mu pola
litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji.
U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe
~ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog
sirceta. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo,
a dobro je tom smesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos
da je bolesnik duboko udiSe. -
Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Jos viSe se beli luk sma·
tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Dobar apetit se
vrata upotrebom belog luka. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~·
lice. Cobani, pastiri, subase (poljski cuvari) i poljski radnici, narotito za
vreme velikih lelnjih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki·
selim mlekom za najzuraviju hranu. »NiSta nije gore nego kad se za vreme
zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Niko ga ne moze
napojiti. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Za
dan·dva svi ti Ijudi dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za
rad ... « , kalu pOljski radniei.
Beli luk, sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima, upotrebljava se
pro t i v ere \' nih par a zit a. To i skolska medicina 5 uspehom prime·
njuje za lecenje detjih glista (oksiura). U raznim selima u Sajkaskoj ovaj
lek se razlicito spravlja i upotrebljava: .izaberu se tri najlepse, najkrupnije
i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica, dakle, trojstvo,
tri iii tri puta tri; tako mora biti da bi bilo leka). Sto je luk ljuci, tim je
bolji. Luk se oljuSti i istuea u tucaniku. Zatim se dYe pune sake bunde·
vinog semen a oljusti i isto tako sitno istuca. Jedno 5 drugim se pomesa,
prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput
na gladno sree sve pojede. Ako je oboleli gadljiv, treba mu odmah dati ca·
sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. Posle pola sata se popije sto viSe
rasola. Ako glava pantljieare ne izade, isti lek na isti nacin treba ponoviti
kroz dva do tri dana. Deci se daju manje kolicine ovog leka.
Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj,
Banatu, Srbiji, Bosni j u drugim krajevima. Ovaj natin je veoma blizak upo-
trebi anthelmintika u naucnoj medicini. Bundevino seme je narodni lek pro-
tiv crevnih parazita, lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Bun·
devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i do-
mace zivotinje. Raso je odlicno, bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce·
nje. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii, eventualno,
ricinusovo ulje za ciscenje, ali je raso mnogo prijatniji.
Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece
mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. To radi i skol·