Page 381 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 381
382 L1!CENJP. BILJEM
Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje, jer drliZi respiratorni cen-
tar, povecava ventilacij u pluca, pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca,
Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok, usled eega je sr-
em rad pravilniji, jaei i bolji, SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea,
usled eega se i rad s rca poboljsava,
Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0)
i drugill, srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska
lekovita biljka protiv proliva, upale sluzruice i 'koze, opekotina, za jaeanje
organizma itd. Epikatehin ima svojstva vitamina P (pe),
Caj je vaian prot!votrov. - Zato ga svaka apoteka, zdravstvena sta-
ruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. Otrovanom, ran~eniku i
svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu, jer caj jaea cell'tralni
nervni sistem i srce, ~to je presudno u hitnim slueajevima_
CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA
Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. Na svakoj zeleznickaj ili
autabuskoj stanici pije se druga voda. A dalje od puteva pije se ~to se sti-
gne, u nufdi i voda iz reka, jezera i bara. To su putevi zaraze najopasnijim
bolestirna: trbuS~li tifus, srdobolja (d<izeruterija), kolera i dr. Kuvanje vode
je najpouzdaniji nacin sterilizacije. Medutim, kuvana voda je neukusna i
vecina osoba ne moze da je pije. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu
dok kJjuea, dobija se zdrava i pitka voda. Eto zasto svaki civilni i vojni sa-
nitet, a pre svega Crveni krst, moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakova-
nog prvoklasnog caja, jer po onoj mudroj narodnoj izreci .bolje je zlo spre-
citi nego leciti«. Prema tome, caj ';ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj.
OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA?
Ma, 1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli.vane kao caj. He-
mijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. Za poslednj<ih 150 godina u caju je
nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja, ali sva nernaju isti
terapijski znaeaj.
Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi, pre svega, kofein i
tanini (.opore, stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina
i njihovih derivata.
Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina, trimetilksantina), malo teo b r 0-
min a, teo f iii n a, a den ·i n a i k san tin a, 8- 34% tan ina, ro-
tina, 0,5-1 /0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. U zelenam caju ima
0
vitamina C, B , B , ,nikatinske i pantotenske kiseline. U caju ima \jo~ i gume,
I 2
dekstrina, vaska, masti i drugih balastnih materija_
Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .ode n 0 g e k s t r a k t a,
v 1 age sme biti n a j vis e 'JO/., ape pel ani vis e od 6,5~/o ni
man j e od 5%; pepeo je zelen od man g a n a, KoliCina vlage se nor-
malna krece ad 3-6010. U pepelu 'se ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate·
zavan Hi bojadisan caj).
Cajev tan in je -sme~a epi1katehina i ga-\okatehina. Za vreme fer-
mentacije caja nastaju f 1.0 b a fen i, nerastvorljiva mtka tela, proizvodi
kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. U zelenom caj-u ima v,ge ta-
