Page 386 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

KINESKI ILl RUSK! CAJ
387

tira, ispi-ruje i pakuje. Razumljivo je da se industrijskim standardnim me-
todima dobija jednolicna J tipizirana droga, ~to je za ukus poLrooaea od pr-
vorazredne vafnosti. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog,
pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje
kineski eaj na svetskom trfiStu.
Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete.

KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM?

Caj na prvi pogled ne lici na list. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vre-
tenaste, 'krive iii zguZvane ,komade mrkocrne boje. Pre liven kljuealom vodom
listie omeksa, razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina
i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast, zatubas1'o-siljast, su~en u kratku dr-
sku, po obodu soitno reokasto-zupeast. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke
pticje kandie, vide se jakom lupom. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista
nije nazubljen, nego je ceo. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod
uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu.
Ca.i je osobitog, vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa.

CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK
NAJBOUEG CAJA NA SVETU, JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI

GaJenJe eaja. - U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge
bila nezavisna od mostranstva, sva'ka trops,ka i suptropska zeml;ja cini na-
pore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza.

UvidajuCi sve veCi maeaj caja, i Jugoslavija je pokusavala sa uvode-
njem caja u kulturu. Dr mi. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina
manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta
u Crnogorskom prmlOrju.
Caj je postao prava kulturna bilj,ka. Sve je veCi broj naucnib msti-
tucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom, agrotehni,kom i svim
drugim is,trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta ca-
jellOg ·lista.
Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim
drvetom. NajviSe se gaji u Ki-ni, Indiji, na Cejlonu, U Indonezijoj oj drugim
zem1jama. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_

OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ

Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a.
Zato se na to polaze mnogo pafnje. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne se-
zone. U Indiji, na Cejlonu, Javi, Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde
je klima uvek podjednako zarka, orezivanje se vrsi svakih 15 dana. Problem
orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S
privatnog sektora na drlavni, na velike plan1afe.