Page 385 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

386 LI!CI!N1B BIL1BM

6i put u julu (Congou, poslednjd kvalitet). P e k 0 e taj ,da~e drvo sarno od
svoje ses'te godine pa nadalje. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod
njega. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo, tatno po utvrtlenim
propisima zasnovanim na iskustvu i nauci.
Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie·
torastima. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista.
Berba se mora vrSiti blagovremeno; inac!e listovi omatore, izdufe se
i roba ima mnogo otpadaka. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego
oko kafe i kauc!uka. I to je jedan od raz.loga zasto je c!aj jos uvek skup i
zasto se plantaie ne poveeavaju.
Kvahtet taja zavisi od vrste biljke, ali jos vise od vestine prerade, a
kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. M i r i s i uk u s s u va z n i j i
o d pro c e n t a k 0 f e ina, jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a
u z i van j e .

•

PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA

1ma vise nac!ina prerade, ali cemo navesti sarno najvainije momente.
Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i, z e len i, z uti iii
c r v e n i c! a j. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. U nas se najviSe
trosi erni c!aj.
1. C r n i c a j. - Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u
velikim , korpama da s v e n e. Zatim ga rasire da se ohladi, rukarna savijaju
i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu, posle c!ega ga razastru na asure
oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno
i sivkasto. Odmah posle toga, dalcle, posle fer men t a e ,i j e, lisce se gre-
j e, oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara, skine s vatre i izruc!i u
korpu da se na promaji ohladi. Zatim se u v i j a metlu dlanovima, razvija
i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz asta ·ne pre-
stane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvi:je, baci u kazan za prlenje, iz-
vadi, zavija i razvija, proseje, osusi nad zarorn, bnizljivo 0 dab ere i od-
strani sve sto ne valja, i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1a-
kovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima.
2. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm, sarno 5e n e p u-
S t i fer men t a e i j i (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, vee se odmah brzo
isprli.
Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema
ukusu svojih potrosata. Rasiri ,se tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin,
gardenija i sl.) i ostavi 'izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto ra-
siri se sloj prlenog taja. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi mi-
ris dotitnog eveca.
Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno, same tvor-
nic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Obrano lisce se
drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0C. Zatim se
pusta struja top log vazduha, stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta), po-
tom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C
u slojevima debelim 4--15 em. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre·
mne se vrenje. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a
a rom a c a j a, jed n a I e p I j i'V a mas a. Zatirn l5e SUS1 j prz.i, 150r-