Page 387 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

388 LECBNJE BrUBM

GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA

Caj je verovatno poreklom 1Z Asama, Burme i 5a ostIVa Hajnana. Vee
nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaji <u Kmi, a mnogo kasnije u Japanu.
Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u
Indiji (1840) , na Cejlonu (1875), Jav·i, Suma~ri, Rusiji oko Batumija (1848),
Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi, Austra·
liji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, c3ak i u krajevima oko
Sredozemnog mora.

KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO?

Caj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste
3-5 m, rene do 10 metara visoko. Inace, u ·kulturi proizvodaci ne dozvo-
Ijavaju da caj naraste vise od jednog metra, da oi se lisee mogro ~to lakse
rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim, struenim potkresivanje~ u od·
redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise
mladog liSea, jer u k 0 1 i k 0 j e l ,j see m 1 a c:I e, u t 0 1 i k 0 s e ~ a j
vis e c e n i.
Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i
Thea assamica, a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika.
Prvi je nizi, list mu je upola sitniji i grana se od zemlje.
Caj ima naizmenicne, tamnozelene, zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie
iii pomalo ruficaste, krupne, vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria
jasmin.
Plod je drvenasta, trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke.
Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki,
a oni od Thea assamica su viSe jaljas·t:i i clio 25 em dugi.

SVETSKA PROIZVOONJA CAJA

Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja.
lake se caj gaji u Kini od pamtiveka, ipak je celokupno tamosnje po-
slovanje sa cajem ostalo dosta printitiv.no. Naprotiv, na Cejlonu, u Indonezi·
ji, is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama, gde je gajenje novijeg datum a, u
driavnim nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea, to je v·rlo briZ·
Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove, pod stal-
nim nadzorom stru~njaka.

00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA?

Caj strada od duge suse. Hladnoeu lakse podnosi. Na Hima<lajima se
J..-uIture caja penju do 2.000 m, gde temperatura pada ispod OOC. S planina je
~aj bolji nego iz nizija. Kvalitet raste s porastom vi sine planine; dakle, isti
slu~aj kao s kafom. Caj iziskuje najmanje 1,5 m voderwg taloga godisnje,
veliku vlaznost vazduha, lako, peskovito, izrazito kiselo zemljiste, zaSticeno
od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Seje se na 2 m rasto-
janja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra.