Page 87 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

LEKOVITOST VOCA I POVRCA
87

Ziva biljka je posrednik izmedu zivotinja i coveka, 5 jedne strane, i
stena, minerala, mrtve prirode, s druge strane. Pomocu sunceve energije i
11lorofila, ona u zivoj biljnoj celiji sintetizuje veliki broj najraznovrsnijih
supstancija, meuu kojima ima hranlj.ivih, lekovitih, o troVJlih, mirisnih, opo-
rih, gorkih, Ijutih i drugih jedinjenja.

Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni)

Vitamin E je otkriven tek 1922. godine. Utvrdeno je da je za norma-
Ian tok trudnoce i za postignuce zdravog narastaja, sposobnog za zivot i dalji
normaJan razvoj i rasplod, potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u
ulju nekog semenja (neosapunjivi dec masti i ulja). Ovaj vitamin je potre-
ban za razvoj seksualnih celija. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vi-
tamina, u prvom redu klice psenice i drugih nasih zita. 1ma ga i u orahu,
soji, kikirikiju i drugim semenkama, u mladom zelenom liscu, a narocito se
mn.ogo nagomila u zenskom organizmu. Misli se da su zivot~nje nesposobne
da sint e~izuju ovaj vitamin. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. Nagomi.lava
sc u misicima i potkoznoj masli. U bezbojnim mastima ga nema. Najvise
ga ima u mastima zuto obojenim, sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima,
dakle, kao i vitamin A 'i D. Mnogo ga ima nar.ocito u salati, detelini (svezoj
i suvoj), mladom grasku i pamucnom semenu. U neosapunjivom delu pse-
nicnog .ulja iz klice ima oko 1.300 mg, a u ulju od kukuruznih klica oko
1.000 mg u 100 g ulja. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji
prema toploti, kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima.
PSenicne, kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u
obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina, lako svarljiva i dobra hra-
na i lek. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim
kolicinama vitamina E. avo utoliko pre sto se veci deo ovog vitamina oeuva
i u suvoj detelini, a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime.
Za krave muzare ta ishrana je od osobitog .znaeaja, jer vitamin E prelazi
u mleko, 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku
injekcija.
•

Vitamin K (antihemoragicni)

Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. Bilje je izvor ovog vitamina.
Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan .u hloroplastima. dakle, dire-
ktno je vezan za zelenu boju bilja, za hlorofi.J. U podzemnim organima ima
ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. U plodovima ga ima manje'
nego u liscu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfafa) Iistu pitomog i di-
vljeg kestena, u spanacu, koprivi, kupusu, karfiolu, jelovim igliicama, alga-
rna, paradajzu, grasku, zitirna, soji i nekom drugom uljevnom semenju, mrk-
vi. krompiru. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba .koje
<;u pocele truliti, u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma-
6h zivotinja. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. U nedostatku
ovog vitamina u hrani, javljaju se ~zlivi krvi, malokrvnost i druge bolesti.