Page 479 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Вронски увиде да су сви даљи покушаји узалудни, и да у Петрограду треба провести ово
неколико дана као у туђој вароши, избегавати сваки додир с пређашњим светом, да се не би
излагао непријатностима и увредама које су за њега биле тако мучне. Једна од главних
непријатности њиховог положаја у Петрограду била је у томе што су Алексије

Александрович и његово име, како се чинило, били свима на уснама; свугде, о чему било да
се почне говорити, разговор се окретао на Алексија Александровича; куда год се ишло, сусрет
с њим је чекао. Тако се бар чинило Вронском; као што се човеку, кога боли прст, чини да се
баш тим болесним прстом закачиње за све.

Боравак у Петрограду био је по Вронског утолико тежи што је за све то време запажао у
Ани некакво ново, за њега непојмљиво расположење. Час је заљубљена у њега, час је хладна,
раздражљива и несхватљива. Нешто ју је мучило, нешто је скривала од њега; и као да није
опажала увреде које су њему загорчавале живот, и које би за њу, са њеном тананошћу
схватања, морале бити још теже.