Page 499 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

страсти да штитиш најпарадоксалније теме.

- Каћа, за тебе није добро да стојиш - рече јој муж примичући јој столицу и значајно
гледајући у њу.
- Да, а уосталом, нема за то ни времена - додаде Сергије Иванович, угледавши децу која

истрчаше.
Испред свију, постранце и галопом, у својим затегнутим чарапама, и машући котарчицом

и шеширом Сергија Ивановича, трчала је право к њему Тања.
Притрчавши смело Сергију Ивановичу и сијајући очима које су тако личиле на дивне очи
очеве, она пружи Сергију Ивановичу шешир и учини покрет као да је хтела да му га метне на
главу, ублажујући своју слободу бојажљивим и нежним осмехом.

- Варењка чека - рече она, опрезно мећући му на главу шешир, уверивши се по осмејку
Сергија Ивановича да је то могућно.

Варењка је стајала на вратима, преобучена у жуту цицану хаљину, повезана белом
марамом.

- Идем, идем, Варвара Андрејевна - рече Сергије Иванович испијајући кафу и пипајући по
џеповима рубац и кутију за цигарете.

- Како је дивна моја Варењка! А? - рече Кити мужу, чим Сергије Иванович устаде. Она је
то рекла да ју је Сергије Иванович могао чути, што је очевидно и хтела. - И како је лепа,
племенито лепа!... Варењка! - довикну Кити. - Хоћете ли бити у воденичкој шуми? И ми ћемо
доћи.

- Кити, ти сасвим заборављаш своје стање - рече стара кнегиња журно излазећи. - Ту не
смеш тако викати.

Чувши глас Китин и опомену материну, Варењка брзо и лаким корацима приђе Кити.
Брзина кретања, руменило које покриваше њено живахно лице - све је говорило да се у њој
дешава нешто необично. Кити је знала шта је било то неооично, и пажљиво је мотрила на њу.
Она је сад позвала Варењку само зато да је мислено благослови за онај важан догађај који се,
како је Кити мислила, морао извршити данас, после ручка, у шуми.

- Варењка, ја ћу бити врло срећна ако се догоди једна ствар - рече Кити шапатом љубећи
је.

- А хоћете ли и ви с нама? - збунивши се рече Варењка Љевину, правећи се да није чула
оно што јој је речено.

- Идем, али само до гумна, и тамо ћу остати.

- Зар те не мрзи? - рече Кити.
- Потребно је, да видим нова кола за вучу и да срачунам трошкове - рече Љевин. - А где

ћеш ти бити?
- На тераси.