Page 504 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 504
III
Кити се особито радовала случају што ће бити насамо с мужем, јер је приметила како је
сенка огорчења прешла преко његова лица онога тренутка кад је ушао на терасу и упитао о
чему су разговарале, а оне му не одговорише.
Пошавши пешице испред осталих, Љевин и Кити оставише за собом кућу, и изиђоше на
уравнати, прашњави и класјем и зрневљем посути пут; она се тад јаче ослони на његову руку
и привуче је к себи. Он већ беше заборавио тренутно непријатан утисак, и сада, насамо с
њом, и како га мисао о њеној трудноћи ни за часак не остављаше, осећаше ону још нову за
њега, потпуно чисту од чулности насладу близине уз љубљену жену. Није се имало шта
говорити, али он је хтео да слуша звуке њенога гласа, промењеног сада за време трудноће, као
што се и поглед њен променио. У гласу, као и у погледу, осећала се благост и озбиљност,
слична оној која бива у људи непрестано концентрисаних на једном омиљеном послу.
- Да се не замараш? Ослони се више - рече он.
- Не, добро је. Тако се радујем случају да будем насамо с тобом; признајем, ма како да ми
је добро с њима, ипак жалим за нашим зимским вечерима удвоје.
- Оно је било добро, али је ово још боље. Обоје је боље - рече он смешећи се и
притискујући јој руку.
- Знаш ли о чему смо говориле кад си ушао?
- О слатком?
- Да, о слатком; а после и о томе како мушкарци просе девојке.
- А! - рече Љевин слушајући више звук њезина гласа него речи које је говорила, мислећи
све време о путу који сад води кроз шуму, и обилазећи места где би она могла несигурно
стати ногом.
- И о Сергију Ивановичу и Варењки. Јеси ли приметио?... Ја то веома желим - настави
она. - Како ти мислиш о томе? - И она му завири у лице.
- Не знам шта да мислим - смешећи се одговори Љевин. - Сергије ми у том погледу
изгледа врло чудноват. Ја сам ти причао...
- Јест, да је био заљубљен у девојку која је умрла...
- То је било још кад сам ја био дете; ја то знам из причања. Сећам ра се из тога доба; био
је необично симпатичан. Отада, посматрам какав је према женама: љубазан је, неке му се и
свиђају, али осећам да су оне за њега просто људи» а не жене.
- Да, али сад с Варењком... - Чини ми се да има нешто...
- Можебити и да има.., Само њега треба познавати. Он је нарочит, чудан човек. Он живи
