Page 583 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXVIII

Љевин је стајао доста далеко. Један племић поред њега, који је шиштао при дисању, и
други један, који је шкрипао ђоновима, сметаху му да јасно чује. Само је издалека чуо меки
глас предводников, затим пискав глас јетког племића, а затим глас Свијажског. Препирали су
се, уколико је он могао разабрати, око смисла једног члана закона и око смисла речи: који се
налази под истрагом.

Гомила се раздвоји да направи пут Сергију Ивановичу који се примицао столу. Сачекавши
да јетки племић заврши свој говор, Сергије Иванович рече да се њему чини да би
најправилније било загледати у закон, и замоли секретара да нађе дотични члан закона. Тај
члан је гласио: у случају поделе мишљења, треба приступити гласању.

Сергије Иванович прочита члан и поче објашњавати његов смисао, али га прекиде један
високи, дебели, погрбљени спахија, са обојеним брковима, у тесном мундиру, са јаком која

му је позадн подупирала врат. Он приђе столу, удари прстеном по њему, повика из свег гласа:
- Да се гласа! Куглице у шаке! Нема ту шта да се разговара! Да се гласа!

Али одједном загаламише неколики гласови, а високи племић с прстеном, жестећи се све
више, викаше све јаче и јаче. Али се не могаше разабрати шта каже.

Он је говорио исто што је предлагао и Сергије Иванович; иначе, очевидно је мрзео и њега
и целу његову партију; та се мржња пренела на целу његову партију, и изазвала отпор исте,
мада пристојније мржње с оне друге стране. Дигла се ларма, и за тренутак се направила
таква забуна да је губернијски предводник био принуђен да моли за ред.

- Да се гласа! Да се гласа! Ко је племић тај разуме. - Ми проливамо крв... Владаочево
поверење... Не рачунати предводника, није он прикашчик... Али није ствар у томе... Молим
да се приђе куглицама! Гадост!... - чула се огорчена, бесна вика са свију страна. Лица и

погледи беху још бешњи и огорченији од речи. Изражаваху непомирљиву мржњу. Љевин
никако није могао да схвати у чему је ствар, и чудио се страсности са којом се претресало
питање о томе да ли да се гласањем донесе одлука о Флерову. Он је заборављао, како му је
доцније објаснио Сергије Иванович, следећи силогизам: да је ради општег добра потребно да
се збаци губернијски предводник; да би се збацио губернијски предводник, потребна је
већина куглица; да се добије већина куглица, потребно је дати Флерову право гласа; да се
Флерову призна право да гласа, требало је објаснити како да се разуме члан закона.

- А један глас може решити целу ствар, и треба бити озбиљан и доследан ако човек хоће
да ради на друштвеним пословима - закључи Сергије Иванович. Али Љевин је то заборавио,

и било му је тешко да гледа ове уважења достојне и добре људе у тако непријатном и злом
узбуђењу. Да би се ослободио тога тешког осећања, он пређе, не сачекавши свршетак дебате, у
дворану где не беше никога осим лакеја поред бифеа. Кад угледа лакеје који су брисали