Page 619 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Не, мој отац их је имао, али ја се сећам и знам.

- Где си ручао? - упита Степан Аркадијевич.
- Ми смо за другим столом, иза стубова.

- Њему смо тамо приредили честитање - рече високи пуковник. - Већ друга царева
награда! Кад бих ја имао такву срећу у картама, као он у коњима.

- Али, да не губим златно време. Одох у пакао [262] - рече пуковник и оде од стола.

- То је Јашвин - одговори Туровцину Вронски, и седе на празно место поред њих. Пошто
испи понуђену му чашу, он поручи боцу. Да ли под утицајем клупских утисака, или због

попивеног вина, тек Љевин се упусти у разговор са Вронским о најбољој врсти стоке, и беше
му врло мило што не осећа никакво непријатељство према овом човеку. Чак му између
осталог рече да је чуо од жене да га је видела код кнегиње Марије Борисовне.

- Ах, кнегиња Марија Борисовна, дивна је! - рече Степан Аркадијевич и исприча о њој
анегдоту која све насмеја. Особито се Вронски тако добродушно раскикота, да се Љевин
осети сасвим измирен с њим.

- Јесмо ли свршили? - рече Степан Аркадијевич, устајући и смешећи се. - Хајдемо!