Page 620 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

VIII

Уставши од стола, Љевин осећаше да му се руке у ходу особито правилно и лако крећу, и
пође с Гагином кроз високе собе у дворану за билијар. Пролазећи кроз велику дворану, срете
се са тастом.

- Но, како ти се допада наш храм доколице? - рече кнез узевши га под руку. - Хајдемо да
се прошетамо.

- Баш сам и хтео да прођем, да разгледам. Занимљиво је.
- Да, за тебе је занимљиво. А мене већ друго нешто занима. Ето, ти гледаш ове старчиће -

рече, показујући на погрбљеног члана с отромбољеном усном који пролажаше крај њих једва
помичући ноге у меким ципелама - и мислиш да су се они као мућкови и родили.
- Како као мућкови?

- Ето, не знаш ни за тај назив. То је наш клупски термин. Знаш, ако се јаја у вожњи тресу,
па се много тресу, начине се мућкови. Тако и ми: возиш се, возиш у клуб, па тек постанеш
мућак. Да, ти се смејеш, а ми гледамо кад ћемо постати мућкови. Познајеш ли кнеза

Чеченског? - упита кнез, и Љевин виде по његовом лицу да ће нешто смешно испричати.
- Не, не познајем.

- Како то! Кнез Чеченски, познати кнез Чеченски! Али свеједно. Он је увек играо
билијара. Пре три године још, није био мућак и још се храбрио. Штавише, друге је називао
мућковима. Еле, дође он једанпут, а наш вратар... знаш Василија? онај дебели. Он је славан

бонмотиста. [263] Еле, пита њега кнез Чеченски: »Је ли, Василије, ко је све дошао? Има ли и
мућкова?« А онај ће му рећи: »Ви сте трећи.« Да, брајко, тако ти је то!

Разговарајући и здравећи се са познаницима које је сретао, Љевин прође с кнезом све
собе: велику, где су већ стајали столови, и играли обични партнери на мале суме; собу за
одмор, где су играли шаха, и где је седео Сергије Иванович и разговарао с неким; дворану за

билијар, где се на савијутку крај дивана беше окупила весела партија са шампањем, у којој је
учествовао и Гагин; завирише и у пакао, где се крај једног стола, за који је већ био сео
Јашвин, тискало много кибица. Старајући се да не лупају при ходу, уђоше и у тамну
читаоницу, где је, испод лампа са шеширима, седео један младић срдитога лица који је
узимао часописе један за другим, и један ћелави генерал потонуо у читање. Уђоше и у ону
собу коју је кнез називао умном. У тој су соби три господина ватрено разговарали о
последњој политичкој новости.

- Кнеже, изволите, готово је - рече један од његових партнера који га ту пронађе, и кнез
оде. Љевин поседе мало и послуша, али, сетивши се свих јутрошњих разговора, одједном му

постаде страшно досадно. Журно устаде и пође да тражи Облонског и Туровцина, с којима