Page 621 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

му беше пријатно и весело.

Туровцин је седео са чашом вина на високом дивану у дворани за билијар, а Степан
Аркадијевич разговарао о нечем с Вронским у удаљеном углу собе.
- Није да јој је досадно, него она неодређеност, несталност положаја - зачу Љевин и хтеде

брзо да се удаљи; али га Степан Аркадијевич позва.
- Љевине! - рече Степан Аркадијевич, и Љевин виде да су ономе очи влажне, што је код

њега увек случај кад је пијан или раздраган. Данас је било и једно и друго. - Љевине, немој
да идеш - рече, и јако га стеже за лакат, очевидно не желећи нипошто да га пусти.
- Ово је мој искрени и готово најбољи пријатељ - рече он Вронском. - Ти си ми, такође,
још ближи и дражи. Ја хоћу, и знам да ви морате бити пријатељи и блиски, јер сте обојица

добри људи.
- Дакле, остаје нам још само да се пољубимо - добродушно шалећи се рече Вронски,

дајући руку. И брзо узе пружену руку и снажно је стеже.
- Веома, веома ми је мило - рече Љевин стежући његову руку.

- Момче, боцу шампања! - нареди Степан Аркадијевич.

- И мени је веома мило - рече Вронски.
Али, и поред жеље Степана Аркадијевича, као и њихове заједничке жеље, нису имали о

чему да говоре, и обојица су то осећали.
- Знаш ли да он не познаје Ану? - рече Степан Аркадијевич Вронском. - Неизоставно хоћу

да га упознам с њом. Хајдемо, Љевине.
- Збиља? - рече Вронски. - Она ће се јако радовати. Ја бих одмах пошао кући - додаде - али
ме Јашвин брине, хоћу да будем овде док не заврши игру.

- А зашто, има нешто рђаво?

- Непрестано губи, и само га ја могу задржати.
- Е, онда бар партију билијара? Љевине, хоћеш ли? Дивота - рече Степан Аркадијевич. -

Сложи пирамиду - обрати се он маркеру.
- Одавно је готово - рече маркер, који већ беше наместио кугле у троугаоник, и

забављајући се тераше црвену по билијару.
- Е, хајде!

После партије билијара Вронски и Љевин седоше за сто Гагина, и Љевин, на предлог
Степана Аркадијевича, поче да сецује на кечеве. Вронски поседе крај стола, окружен
познаницима који су му непрестано прилазили, затим оде у паклену дворану да обиђе
Јашвина. Љевин је осећао пријатан одмор од јутарњег умног замора. Радовао се прекиду

непријатељства према Вронском, и утисак спокојства, пристојности и задовољства никако га
није напуштао.
Кад се партија свршила, Степан Аркадијевич узе Љевина под руку.

- Е, сад ћемо до Ане. Одмах? А? Она је код куће. Одавно сам јој обећао да ћу те довести.
Куда си мислио вечерас?

- Никуд нарочито. Обећао сам Свијажском у Пољопривредно друштво. Добро, хајдемо, -
рече Љевин.