Page 623 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 623

IX









      - Каруце Облонског! - викну срдитим басом вратар. Каруце приђоше и обојица седоше.
  Само  још  за  време  док  су  каруце  излазиле  из  дворишта  клуба  Љевин  је  осећао  утиске  од
  клупског  мира,  задовољства,  и  несумњиве  пристојности  свега  што  га  окружава;  а  чим  су
  каруце изишле на улицу, и он осетио љуљање екипажа по неравном путу, чуо срдиту вику
  другог  кочијаша,  спазио  при  јасном  осветљењу  црвену  фирму  крчме  и  дућана,  његови  се

  утисци побркаше, и он поче размишљати о својим поступцима, и питати се: да ли добро ради
  што иде Ани? Шта ће рећи Кити? Али Степан Аркадијевич не даде му да се замисли, разгони
  његове сумње.
      - Како ми је мило - рече он - што ћеш је упознати. Доли је то, знаш, одавно желела. И

  Љвов је био код ње, и сад долази. Не што ми је сестра - настави Степан Аркадијевич - него
  баш смело могу рећи да је то необична жена. Видећеш. Њен је положај врло тежак, особито
  сад.

      - Зашто особито сад?
      - Водимо преговоре с њеним мужем за развод брака. Он пристаје; али има тешкоћа око

  сина, и тако се ствар, која је требало одавно да се сврши, вуче ево већ три месеца. Чим се
  сврши развод, она ће се венчати с Вронским. Како је то глупо, тај стари обичај окретања,
  Исаија ликуј, у који нико не верује и који смета људској срећи! - уметну Степан Аркадијевич.
  - А тада ће њихов положај бити одређен, као год и мој, као и твој.

      - У чему је тешкоћа? - рече Љевин.
      - Ах, то је дуга и досадна историја! Све ти је то код нас тако неодређено. Ствар је у овоме:

  очекујући развод, она живи у Москви, где и њега и њу сви познају, већ три месеца; никуда не
  излази, ни с ким се не виђа од жена осим са Доли, зато што, разумеш ли, она неће да јој
  долазе  из  милости;  луда  кнегињица  Варвара,  чак  је  и  она  отпутовада,  јер  сматра  да  је
  положај незгодан. У таквим околностима никоја друга жена не би могла наћи у себи изворе
  за  потхрањивање  живота.  Она  пак,  видећеш  како  је  удесила  свој  живот,  како  је  спокојна,

  достојанствена. Налево, улица према цркви! - викну Степан Аркадијевич нагињући се кроз
  прозор каруца. - Их, ала је врућина! - рече он, премда је било 12 степени мраза, и раскопча
  још више своју и иначе раскопчану бунду.
      - Она има кћер, сигурно је њоме заузета? - рече Љевин.


      - Ти, чини ми се, замишљаш сваку жену само као женку, une couveuse                         [264]   - рече Степан
  Аркадијевич.  -  По  теби,  ако  је  заузета,  онда  неизоставно  децом.  Кћер  своју  она  изврсно
  васпитава, рекао бих, али се о њој не чује. Ана је пре свега заузета оним што пише. Видим
  већ  да  се  иронично  смешкаш,  али  вараш  се.  Она  пише  дечју  књигу,  и  никоме  не  говори  о
  томе, али мени је читала, и ја сам давао рукопис Воркујеву,.. знаш оног издавача... који и сам
   618   619   620   621   622   623   624   625   626   627   628