Page 625 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 625
X
Она му пође у сусрет не кријући радост што га види код себе. По мирноћи с којом му она
пружи малу и енергичну руку, упозна га с Воркујевом и показа на риђокосу, лепушкасту
девојку која је ту седела за радом, назвавши је својом васпитаницом - Љевин познаде држање
жене из великог света, увек мирно и природно, и то му беше пријатно.
- Врло, врло ми је мило - понови она, и те просте речи, из њених уста, добише за Љевина
нарочит смисао. - Ја вас одавно познајем и волим и због пријатељства са Стивом, и због ваше
жене... ја сам с њом била врло кратко време, али она је оставила на мене утисак дивног
цветка, баш цветка. И она ће скоро постати мати!
Говорила је слободно и лагано, покаткад преносећи свој поглед с Љевина на брата; Љевин
осети да је утисак, који је он учинио на њу био добар, и би му с њом лако, просто и пријатно,
као да је још из детињства познаје.
- Иван Петрович и ја заузели смо Алексијев кабинет - рече она одговарајући тиме Степану
Аркадијевичу на његово питање, може ли се пушити - у смислу да се може пушити; и
погледавши у Љевина, уместо питања: пуши ли он? привуче к себи кутију за цигарете од
корњаче и извади цигарету.
- Како си сад са здрављем? - упита је брат.
- Добро. Живци као увек.
- Је ли да је слика необично лепа? - рече Степан Аркадијевич, приметивши да Љевин
погледа у портре.
- Ја нисам видео бољег портрета.
- И необично сличан, зар не? - рече Воркујев.
Љевин пренесе поглед са портрета на оригинал. Особити сјај осветли Анино лице у
тренутку кад осети на себи његов поглед. Љевин поцрвене, и да би сакрио своју забуну хтеде
да је упита да ли је скоро видела Дарју Александровну, кад, у исти мах, Ана проговори:
- Иван Петрович и ја баш смо говорили о последњим сликама Вашченкова. Јесте ли их
видели?
- Да, видео сам их - одговори Љевин.
- Али, опростите, ја сам вас прекинула, ви сте хтели рећи...
Љевин је упита да ли је скоро видела Доли.
- Јуче је била код мене, врло је љута на гимназију због Грише. Наставник латинског
језика, чини ми се, био је неправичан према њему.
- Да, видео сам слике. Нису ми се много допале - врати се Љевин на разговор који је она