Page 625 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 625

X









      Она му пође у сусрет не кријући радост што га види код себе. По мирноћи с којом му она
  пружи  малу  и  енергичну  руку,  упозна  га  с  Воркујевом  и  показа  на  риђокосу,  лепушкасту
  девојку која је ту седела за радом, назвавши је својом васпитаницом - Љевин познаде држање
  жене из великог света, увек мирно и природно, и то му беше пријатно.

      - Врло, врло ми је мило - понови она, и те просте речи, из њених уста, добише за Љевина
  нарочит смисао. - Ја вас одавно познајем и волим и због пријатељства са Стивом, и због ваше
  жене...  ја  сам  с  њом  била  врло  кратко  време,  али  она  је  оставила  на  мене  утисак  дивног
  цветка, баш цветка. И она ће скоро постати мати!

      Говорила је слободно и лагано, покаткад преносећи свој поглед с Љевина на брата; Љевин
  осети да је утисак, који је он учинио на њу био добар, и би му с њом лако, просто и пријатно,
  као да је још из детињства познаје.

      - Иван Петрович и ја заузели смо Алексијев кабинет - рече она одговарајући тиме Степану
  Аркадијевичу  на  његово  питање,  може  ли  се  пушити  -  у  смислу  да  се  може  пушити;  и
  погледавши  у  Љевина,  уместо  питања:  пуши  ли  он?  привуче  к  себи  кутију  за  цигарете  од

  корњаче и извади цигарету.
      - Како си сад са здрављем? - упита је брат.

      - Добро. Живци као увек.

      - Је ли да је слика необично лепа? - рече Степан Аркадијевич, приметивши да Љевин
  погледа у портре.

      - Ја нисам видео бољег портрета.
      - И необично сличан, зар не? - рече Воркујев.

      Љевин  пренесе  поглед  са  портрета  на  оригинал.  Особити  сјај  осветли  Анино  лице  у
  тренутку кад осети на себи његов поглед. Љевин поцрвене, и да би сакрио своју забуну хтеде
  да је упита да ли је скоро видела Дарју Александровну, кад, у исти мах, Ана проговори:

      - Иван Петрович и ја баш смо говорили о последњим сликама Вашченкова. Јесте ли их
  видели?

      - Да, видео сам их - одговори Љевин.

      - Али, опростите, ја сам вас прекинула, ви сте хтели рећи...
      Љевин је упита да ли је скоро видела Доли.

      -  Јуче  је  била  код  мене,  врло  је  љута  на  гимназију  због  Грише.  Наставник  латинског
  језика, чини ми се, био је неправичан према њему.

      - Да, видео сам слике. Нису ми се много допале - врати се Љевин на разговор који је она
   620   621   622   623   624   625   626   627   628   629   630