Page 694 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

III

Опростивши се са кнегињом, Сергије Иванович уђе с Катавасовом, који му у тај мах
приђе, у дупке пун вагон, и воз крете.

На царицинској станици воз је дочекао складан хор младића, који су певали »Славсја«.
Опет су се добровољци појављивали и клањали се, али Сергије Иванович није обраћао на
њих пажњу; он је толико имао посла са добровољцима да је већ знао њихов општи тип, и
више га није могао интересовати. Катавасов пак, сав у научним студијама, није имао прилике
да посматра добровољце, веома се интересовао њима, и распитивао о њима Сергија
Ивановича.

Сергије Иванович му посаветова да оде у другу класу и да поразговара с њима. На
следећој станици Катавасов га послуша.

На првој постаји он пређе у другу класу и упозна се са добровољцима. Седели су у углу
вагона, гласно разговарали, и очевидно знали да је пажња путника, и Катавасова који уђе,
обраћена на њих. Најгласније од свију говорио је високи младић са упалим грудима. Он је
очевидно био пијан, и причао нешто што се догодило у њиховој радњи. Према њему седео је

средовечан официр у аустријском војном копорану гардијског официра. Он је, смешећи се,
слушао причала и прекидао га. Трећи, у артиљеријском мундиру, седео је на коферу поред
њих. Четврти је спавао.

Ступивши у разговор с младићем, Катавасов дознаде да је он богат московски трговац,
који је до своје двадесет друге године страћио велико имање. Није се свиђао Катавасову зато
што је био разнежен, размажен, и слабог здравља; младић је очевидно био уверен, особито
пошто је пијнуо, да врши херојско дело, и хвалио се на најнепријатнији начин.

Други, официр у оставци, такође учини непријатан утисак на Катавасова. То је, како се
видело, био човек који је опробао све. Био је на железници, и био директор фабрике, сам
имао фабрику, и говорио о свему без икакве потребе, и неумесно употребљујући научне речи.

Трећи, артиљерац, напротив, веома се допаде Катавасову. То је био скроман, тих човек,
који се очевидно клањао и знању гардиста у оставци, и самопрегору трговца, а о себи није
ништа говорио. Кад га Катавасов упита шта га је побудило да иде у Србију, он скромно
одговори:

- Па, сви иду. Треба помоћи и Србима. Жао нам их је.

- Да, нарочито је мало тамо ваших артиљераца - рече Катавасов.
- Ја сам мало служио у артиљерији; можда ће ме одредити у пешадију, или у коњицу.

- Зашто у пешадију, кад су им највише потребни артиљерци? - рече Катавасов, погађајући
по годинама артиљерца да он мора бити у вишем чину.