Page 696 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

IV

Док је воз стајао на станици губернијског града, Сергије Иванович не оде у бифе, већ узе
шетати тамо - амо по перону.

Пролазећи поред купеа у којем је био Вронски, он примети да је на прозору навучена
завеса. Али кад прође други пут, спази крај прозора стару грофицу. Она позва к себи
Кознишова.

- Ето, идем, пратим га до Курска - рече она.
- Да, чуо сам - рече Сергије Иванович заустављајући се крај њеног прозора и загледајући у

њ. - Како је то лепо од његове стране! - додаде он, приметивши да Вронског нема у вагону.
- Да, после његове несреће, шта је друго могао?

- Какав страшан догађај! - рече Сергије Иванович.

- Ах, шта сам ја претрпела! Свратите мало... Ах, шта сам ја претрпела! - понови она кад
Сергије Иванович уђе и седе поред ње на седиште. - То се не да замислити! Шест недеља он
није ни с ким говорио, и јео је само онда кад сам га преклињала. И ниједног минута нисам га
смела оставити самог. Одузели смо му све чиме се могао убити; становали смо на доњем
спрату, али се није могло ни ту доста предвидети. Ви знате, већ је пуцао једном на себе због
ње - и обрве старичине натмурише се при тој успомени. - Јест, она је завршила као што је и

морала завршити таква жена. Чак је и смрт изабрала одвратну, ниску.
- Није наше да судимо, грофице - са уздахом рече Сергије Иванович - али разумем како је

то за вас било тешко.
- Ах, и не говорите о том! Налазила сам се на имању, и он је био код мене. Донели му од
ње писамце. Он написа одговор и посла. Нисмо знали да је она ту, на станици. Увече, тек што
сам ушла у своју собу, кад ми моја Мери рече да се на станици дама бацила под воз. Мене као

да нешто лупи! Знала сам да је то она. Прво што сам казала било је: не говорите пред њим.
Али већ су му били казали. Његов кочијаш је био тамо и све је видео. Кад сам утрчала у
његову собу, он, ван себе - страшно је било гледати га. Не рече ни речи, одјури тамо. Не знам
шта је тамо било, али су га довезли као мртвог. Једва сам га познала. Prostration complète,
[311] говорио је доктор. А затим је почело готово беснило. Ах, шта да говорим! - рече

грофица одмахнувши руком. - Ужасно време је то било... Кажите шта хоћете, рђава жена је то
била. Какве су то страсти, неке уклете страсти! Само да се докаже нешто особито. Ето, и
доказала је. Себе је упропастила и још двојицу красних људи - свога мужа и мога несрећног

сина.
- А њен муж? - упита Сергије Иванович.

- Узео је њену кћер. Аљоша је у прво време на све пристајао. Сад га ужасно мучи што је