Page 695 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Мало сам служио у артиљерији, ја сам јункер у оставци - рече, и поче објашњавати
зашто није положио испит.

Све то заједно учини на Катавасова непријатан утисак, и кад добровољци изиђоше на
станицу да попију коју чашу, Катавасов хтеде да у разговору с ким било подели свој
непријатан утисак. Неки старчић путник, у бојном шињелу, за све је време ослушкивао
разговор Катавасова са добровољцима. Кад остаде с њим насамо Катавасов му се обрати.

- Да, каква разноликост положаја код тих људи што одлазе тамо - неодређено рече
Катавасов, желећи да каже своје мишљење, и у исто време да сазна мишљење старца.

Старац је раније био војник, учесник у два рата. Знао је шта је то војник, те је
добровољце по њихову изгледу, и по одважности са којом су успут накретали чутурице,
сматрао за рђаве војнике. Осим тога, као становник среске вароши, хтео је да исприча како је
из његове вароши пошао један војник, од оних што служе без рока, иначе пијаница и лопов,
кога нико није хтео да узме за радника. Али, како је стари знао из искуства да је при

садашњем расположењу друштва опасно исказивати мишљење противно општем, а особито
осуђивати добровољце, он сад од своје стране поче осматрати Катавасова.

- Свеједно, тамо су потребни људи - рече он. смешећи се очима. Упустише се у разговор о
последњој ратној новости, и узајамно сакрише недоумицу: с ким се сутра очекује битка, кад
су Турцн, по последњим вестима, разбијени на свима тачкама. И тако се разиђоше не
казавши један другоме своје мишљење.

Ушавши у вагон, Катавасов, нехотице лажући, исприча Сергију Ивановичу своја
запажања, из којих је излазило да су добровољци одлични момци.

На великој варошкој станици добровољце опет дочека певање и вика, опет се појавише с
кутијама скупљачи и скупљачице, опет губернијске даме предадоше ките цвећа
добровољцима и пођоше за њима у бифе; али је све то било већ много слабије и мање него у
Москви.