Page 718 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 718

- Ужасно страшан! И овако чини рукама - рече Тања устајући у колима и подражавајући
  Катавасова.

      - Стар или млад? - смејући се питаше Љевин, кога је представљање Тањино подсећало на
  некога.

      »Ах, само да не буде какав непријатан човек!« помисли Љевин.
      Тек што скрену на завијутку, и угледа оне што су му долазили у сусрет, Љевин познаде

  Катавасова  у  сламном  шеширу;  иде,  и  тачно  онако  размахује  рукама  како  га  је  Тања
  представљала.
      Катавасов је веома волео да говори о филозофији, о којој је добио појам од природњака
  који се никад нису бавили филозофијом; Љевин се у последње време у Москви врло много

  препирао с њим.
      Прво чега се Љевин сети кад спази Катавасова, био је један од таквих разговора, у којем је

  Катавасов, очигледно, мислио да је победио.
      »Не, нећу нипошто да се препирем и лакомислено да казујем своје мисли«, реши у себи.

      Сишавши с кола и поздравивши се с братом и с Катавасовом, Љевин упита за жену.

      - Однела је Мићу у Колок (то је била шума око куће). Да га тамо смести, јер је у кући
  врућина - рече Доли. Љевин је увек одвраћао жену од навике да носи дете у шуму, сматрајући
  то као опасно, те му овај извештај беше непријатан.

      - Непрестано га пренаша с места на место - смешећи се рече кнез. - Ја сам јој савеговао
  да проба да га однесе у леденицу.

      - Ххела је да дође на уљаник. Мислила је да си тамо. Ми идемо тамо - рече Доли.
      - Па, шта радиш? - рече Сергије Иванович изостајући од других и равнајући се с братом.

      - Ништа особито. Као и увек, занимам се газдинством - одговори Љевин. - А ти, колико
  ћеш остати? Одавно те очекујемо.

      - Тако до две недеље. Имам врло мното посла у Москви.

      При тим речима браћа се сретоше погледима, и Љевин, без обзира на ваздашњу, особито
  сада  силну  жељу  да  буде  у  пријатељским  и,  што  је  главно,  простим  односима  са  братом,
  осети да му је незгодно гледати у њега. Он обори очи, не знајући шта да каже.

      Прелазећи  у  памети  све  предмете  разговора  који  би  могли  бити  пријатни  Сергију
  Ивановичу, и одвратити му пажњу од разговора о српско - турском рату и словенском питању,
  који је наговестио кад је поменуо послове у Москви - Љевин поведе реч о књизи Сергија
  Ивановича.

      - Је ли већ било приказа на твоју књигу? - упита он.

      Сергије Иванович се осмехну на то хотимично питање.
      - Нико се тим не занима, а ја најмање - рече он. - Пазите, Дарја Александровна, биће
  кише - додаде, показујући штапом на беле облачиће који се појавише изнад јасикових врхова.

      И доста је било тих неколико речи, па да се онај не толико непријатељски, колико хладан
  однос, који је Љевин свакако хтео да избегне, опет утврди између браће.

      Љевин приђе Катавасову.
   713   714   715   716   717   718   719   720   721   722   723