Page 714 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

она није у сразмери са питањем. Одговор ми је дао сам живот кроз моје знање онога шта је
добро а шта је рђаво. А то знање ја нисам ничим стекао, већ ми је дато као и свима, дато
стога што га ниоткуд нисам могао узети.

»Одакле сам то узео? Јесам ли разумом дошао до тога да треба љубити ближњег, а не
давити га? Казали су ми то у детињству, и ја сам радосно поверовао, јер су ми казали оно што
је већ било у мојој души. А ко ми је то открио? Разум, не, Разум је открио борбу за опстанак,
и закон који захтева да се уништавају сви који ометају задовољење мојих жеља. То је
закључак разума. А љубав према другоме није могао открити разум, јер је то неразумно.

»Да, охолост«, рече у себи окрећући се потрбушке и узевши да везује стабљике траве
старајући се да их не прекине.

»И не само охолост ума, него и глупост ума. А главно - лупештво, лупештво ума. То јест,
превара ума«, понови исто.