Page 731 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XIX

Кад изиђе из дечје собе и остаде сам, Љевин се опет сети оне мисли у којој је било нечег
нејасног.

Место да иде у салон, одакле су се чули гласови, он застаде на тераси, и наслонивши се
на ограду поче гледати у небо.
Било се већ смркло, и на југу, куда је он гледао, не беше облака. Облаци су били на

супротној страни. Тамо су севале муње и чула се удаљена грмљавина. Љевин је ослушкивао
равномерно падање капљица с липа у врту, и гледао у познати му троугаоник звезда, и на
млечни пут са његовим огранцима који пролазе кроз средину троугла. Са сваким севањем
муње нестајао је не само млечни пут, него су нестајале и јасне звезде; али чим би се муња
угасила, опет су се појављивале на истим местима, као да их је некаква вешта рука бацала.

»Шта ли ме буни?«, рече у себи Љевин, унапред осећајући да је одгонетка његових сумња,
мада је он још не зна, већ готова у његовој души.

»Да, једина, несумњива манифестација божанства - то су закони добра, који су дати свету
откровењем, и које ја осећам у себи, и кроз признавање којих, ја, не да се сједињујем, него
сам хтео - не хтео сједињен с другим људима у једно друштво верујућих, које се зове црква.
Лепо, а мојсијевци, мухамеданци, конфучијанци, будисти - шта су они?« - зададе он себи баш

оно питање које му се чинило опасно. - »Је ли могућно да су те стотине милиона људи
лишене оног највећег блага без којег живот нема смисла?« Он се замисли, па се одмах
поправи. »О чему се ја питам? - рече у себи. - Питам за однос према божанству свих,
најразличитијих веровања целог човечанства. Питам за општу манифестацију бога у целом
свету, са свима оним магловитим пегама. Шта радим ја? Мени лично, моме срцу, откривено
је несумњиво знање које се разумом не може постићи, а ја упорно хоћу да разумем и речима
изразим то знање.

»Зар не знам да се звезде не крећу? - упита се гледајући у јасну планету која већ промени
свој положај према високој брезиној грани. - Али, гледајући кретање звезда, ја не могу

замислити окретање земљино, и зато сам у праву кад кажем да се звезде крећу.
»И зар би астрономи могли и разумети и израчунати што било, кад би узимали у обзир
сва сложена и разнолика кретања земљина? Сви њихови необични закључци о растојањима,
тежини, кретању и метежу небеских тела основани су само на видљивом кретању светила

око непомичне Земље, на истом кретању које је сада преда мном, и које је исто такво било за
милионе људи у току векова, и било и биће увек исто, и увек може бити проверено. И као год
што би били узалудни и лабави закључци астронома који не би били основани на
посматрању видљивог неба, у односу према једном меридијану и једном хоризонту, тако би
исто били узалудни и лабави моји закључци кад не би били основани на оном поимању