Page 734 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

часопис »Јасна Пољана«, да троши толику снагу вршећи функцију судског посредника.

Ипак, било би погрешно сматрати да је Толстој у то време био идилично расположен. Још
пре него што је почео да ради на »Рату и миру«, свега две-три недеље после женидбе, он
уноси прву забелешку о томе да је срећан породични живот почео да смета његовој духовној
делатности. »Читаво време бавим се стварима ко је се називају практичним, само толико.
Али постаје ми тешко то беспосличење. Не могу да поштујем себе. Стога сам незадовољан
самим собом и неодређен у односу на друге. Одлучио сам да прекинем с часописом, а
изгледа - и са школом. Све ми је досадило, и мој живот, па чак и она (то јест жена - Б. Б.).

[316]
Треба радити« (Л. Н. Толстой, Поли. собр. соч.,т. 48, стр. 47).
Чак и кад је постао срећни отац породице, Толстој није био мање строг према себи;
покаткад се у њему будио дух незадовољства самим собом, а непрестано се бринуо о општем
стању ствари. У мају 1865. године, у јеку писања »Рата и мира«, поверава Фету своја тужна
размишљања о стању на селу - о слабом приносу, о глади, о томе како упоредо са

сиромашним животом сељака постоји сит и раскошан живот господе. О његовом
расположењу говори и чињеница што није искључивао могућност да се понови
пугачовштина.

При свему томе, у годинама писања »Рата и мира« Толстојев став је веома чврст: он је
пре свега писац, и стога се сав уноси у рад на роману, сматра га најглавнијим послом у свом
животу.

У другачијем се стању налазио радећи на »Ани Карењиној«. О самом роману често је
говорио раздражљиво, жалио се да му је досадно и да се нимало не нада успеху.

Само се понекад може наићи на другачије мишљење. Тек што је почео да пише, Толстој
јавља Голохвастову: »Радим, али не оно што сам хтео« (т.62, стр. 18). Неколико дана касније,
у писму Страхову, он се поново враћа на ову тему: »… извршавам обавезу која ми је
наметнута неком вишом заповешћу - мучим се, и у том мучењу налазим циљ живота, ако већ
не и радост« (исто, стр.20).

У то време поново се заноси педагошким радом. Школа за њега представља средство за
зближавање с народом, за упознавање народног мишљења и односа према животу, као и
начин да народ користи достигнућа културе. Његова предавања у школи претходила су »Рату
и миру«. Када је завршио »Рат и мир«, Толстој се поново прихватио рада у школи. Ако је

раније, читајући сеоској деци дела из светске књижевности, рекло би се, проучавао ремек-
дела те литературе, сад сам пише за њих приповетке и друга литерарна дела, и на тај начин
испитује себе као писца. Тако су писане »Азбука« и »Читанке«. Толстој тежи да овлада чисто
народним језиком, што показује његове даље напоре да се зближи с народом.

Међутим, ако је његова ранија педагошка делатност, рекло би се, сондирала терен за
обнављање уметничке делатности, сад су се у Толстоју спојили писац и педагог. Као што је
познато, уочи писања »Рата и мира« он је напустио рад у школи, распустио своје ученике и
престао да издаје часопис »Јасна Пољана«. Међутим, период у коме је писао »Ану
Карењину« био је период његове интезивне педагошке делатности, која је често потискивала

рад на роману и изгледала му значајнија и важннја од књижевног стваралаштва.
Други, још важнији разлог који је одвраћао Толстоја од »Ане Карењине« били су нови
сижеи. У писму Страхову од 25. августа 1875. године Толстој пише: »Сад се лаћам досадне и

тривијалне »Ане Карењине« и само молим бога да ми да снаге да је се што пре решим, како