Page 736 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

вратио из Москве у Јасну Пољану, Толстој је писао својој даљој рођаци. А. А. Толстој: »...
јуче сам се вратио из Москве, где ме спопаде такво гнушање према читавој овој
беспослености, раскоши, према средствима која су непоштено стекли и мушкарци и жене,
према том разврату који је продро у све друштвене слојеве, према тим лабавим друштвеним

нормама, па одлучих да више никад не идем у Москву« (т.61, стр.281).
То постаде један од лајтмотива »Ане Карењине«.

У првој редакцији романа већ су успостављени односи у породици Ставрович (будући
Карењини) и између Татјане Ставрович (будуће Ане) и Ивана Балашова (будућег Вронског).

Овде је сва несрећа у јунакињи, која је дата у најнепривлачнијем виду. У другој верзији,
која је добила назив »Јунак-жена«, у принципу, ситуација остаје иста, али је дата шире, што
је наметнуло Толстоју нужност да осветли предисторију ове ситуације. Удубљујући се у
карактере јунака, Толстој мења опис њихове спољашњости и њихов унутрашњи свет. Тема
романа постаје сложенија, појављују се нови јунаци, постаје јаснија његова идејна

садржина. Значајан корак у том правцу је појава лика Љевина (у трећој редакцији појављује
се Костја Њерадов, будући Љевин). У почетку је Њерадов пријатељ Гагина (будућег
Вронског). Обојица су заљубљени у Кити Шчербатску. Разлог појаве лика Њерадова
(Љевина) је потреба да се унесе тема о селу, супротна градској теми. Ево разговора између
Гагина и његове мајке о Њерадову:

- Чији су то подерани кофери код тебе? - упита она кад су пролазили кроз трем.

- Па то је мој мили Њерадов - Костја. Дошао је из села и остаће код мене. Немате ништа
против, мајчице?

- Разуме се да немам - рече старица препредено се смешећи - само, могао би имати
чистије кофере. А чиме се он бави? Још увек се није запослио?
- Није, он хоће да се бави месним самоуправљањем. А имање је напустио.

- Који му је то по реду план? Сваког дана нешто ново.

- Па ипак је он диван човек, срдачан.
- Да ли је још увек онако прљав?

- Не знам. Није он прљав, већ је само становник села... (т.20, стр. 47).

Разуме се, Гагин (Вронски) и Њерадов (Љевин) нису могли да буду приказани као
пријатељи. Већ и због тога су била потребна нова трагања за решењима сижеа и идејно-
психолошких карактеристика.

У четвртој редакцији роман је добио коначан наслов - »Ана Карењина«. Као и претходне
три редакције, четврта редакција представља нов покушај да се чврсто одреди положај лица
у роману. Ствар се компликовала појавом теме о Левину - ни у трећој, ни у четвртој, па чак

ни у петој редакцији није био постигнут једино могућ однос између ње и теме о Ани. Тек у
шестој редакцији Толстој, развивши тему о Облонским, напушта једну и другу тему - тему о
Ани и тему о Љевину - као самосталне, али сваку од њих осветљава светлошћу оне друге.
Пред нама су судбине двеју личности које су се нашле у трагичној ситуацији, и док јунакиња
романа гине, јунак се не предаје и тражи пут за излаз из трагичне ситуације.

Увођењем и развијањем теме о Љевину коренито се мења лик јунакиње романа. У првој
редакцији она је дата као прилично вулгарна жена: била је у »жутој хаљини с црним