Page 733 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

НАПОМЕНЕ

АНА КАРЕЊИНА

1.

24. фебруара 1870. тодине С. А. Толстој уноси у свој дневник следећу забелешку: »Синоћ
ми је он (Л. Н. Толстој. - Б. Б.) рекао да је замислио тип удате али изгубљене жене, из виших

кругова. Рекао је да му је намера да прикаже ову жену само као несрећну, а не и криву, и да
су, чим је замислио овај тип, сва остала лица, и мушки типови до којих је раније био дошао,
нашла себи своја места и груписала се око ове жене. »Сада ми је све постало јасно« -

говорио је он« [315] .
Међутим, рад на »Ани Карењиној« почео је тек три године касније. Дошавши на идеју да

пише ово дело, Толстој је истовремено наумио да пише и роман са историјском темом - о
добу Петра I. Три године ова намера била је у центру стваралачке пажње Толстоја. По његовој
дефиницији, доба Петра Великог је чвор руске историје. Интензивно радећи на овом роману,
он је ипак инстинктивно осећао да неће успети да га напише. Штавише, унапред се тешио да
га неуспех неће ожалостити.

У литератури о Толстоју историја његовог рада на роману о Петровом добу прилично је
детаљно осветљена, али питање зашто је та замисао остала неостварена у знатној мери
остаје отворено. Ако је у раду на »Рату и миру« Толстој успео да споји историјску тему и
савремену проблематику, епоха Петра Великог, и поред извесне сличности са епохом 1812.

године, није допуштала Толстојевом јунаку, активном учеснику у тим догађајима, да се
посвети карактеристичним за њега духовним стремљењима. Радећи на роману о Петру,
Толстој је, како сам каже, покушавао да изазове »духове оног времена«. Показало се да је
активан контакт с епохом Петра Великог немогућ.

Године које је провео радећи на »Рату и миру« (1863- 1869) Толстој је увек сматрао
најсрећнијим у свом животу. Тих година он се претежно осећао као писац - литерата и био је
у недоумици како се, још сасвим недавно, могао заносити школом за сеоску децу, да издаје