Page 735 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

бих упразнио место - слободно време ми је врло потребно - не за педагошке, већ за друге
послове, који ме више окупирају. Ја волим и педагошки рад, али хоћу да присилим себе да се
више њиме не бавим« (т. 62, стр. 197).

Сазревао је коренити прелом у његовом гледању на свет, а обим проблема којима је био
заокупљен све се више повећавао, али је и он био недовољан за роман као што је »Ана
Карењина«.

Лик Љевина је аутобиографски: он у извесној мери преживљава у роману оно што је
Толстој тада преживљавао у животу. Али, ма како да је писцу било важно да преокрет у души
свог омиљеног јунака дâ као одраз преокрета у самој стварности, сад се више није могао
задовољити само тиме. Трагедија Љевиновог живота у његовој свести стоји упоредо с

трагедијом обичног сељака, и чак има тенденцију да овој другој дâ значајније место, мада
засад то још не постиже.
О новом сижеу који је потискивао »Ану Карењину« постоји неколико забелешки у

дневнику С. А. Толстој. Ево двеју од њих, најзначајнијих:
Првог марта 1877. године: »Ох, да ми је што пре да завршим овај роман (тј. »Ану

Карењину«) и да почнем нов. Сад ми је тако јасна моја идеја. Да дело буде добро, треба
волети у њему основну мисао. Тако, у »Ани Карењиној« ја волим породичну мисао, у »Рату и
миру« волео сам, због рата дванаесте године, народну мисао; а сад ми је тако јасно да ћу у
новом делу волети мисао руског народа у смислу снаге која осваја«. Ту снагу Толстој је видео
у сталном пресељавању Руса у нова места на југу Сибира, на нове земље према југоистоку

Русије, на реку Бјелаја у Ташкенту, итд. [317]

Двадесет петог октобра 1877. године: »Биће код мене старац који има три сина. Један је
дат у војску, други, онако - код куће је, а трећи, очев миљеник, учи да чита и пише и туђи се
од сеоског живота, а старцу то тешко пада. И ево ње, породичне драме у души имућног
сељака, као почетак.« Затим ће, изгледа, овај описмењени син - сељак доћи у сукоб с људима
другог, образованог круга, после чега настаје низ догађаја. У другом делу, како каже Л. Н.,
биће досељеник, руски Робинзон, који ће се населити на новој земљи (Самарске степе) и
почети нов живот, од почетна, од човеку најнужнијих потреба. »Сељачки живот ми је

нарочито тежак и интересантан, а чим описујем свој живот - осећам се као код куће« - каже

Л. Н. [318]
Роман о руском Робинзону није био написан, али појава овакве замисли у време када се
још одвијао рад на »Ани Карењиној« помаже да се схвати не само оно због чега је Толстоја
тако често раздраживала »Ана Карењина«, већ и неке особености романа.

Замисливши »Ану Карењину« још 1870, Толстој је почео да ради на том делу тек три
године касније и радио је на њему, с малим прекидима, четири године. Роман је излазио у

часопису »Руски весник«, од 1874. до 1877. године. Уредник »Руског весника« М. Н. Катков,
поборник крајње реакционарних ставова, одбио је да штампа последњи део, захтевајући од
Толстоја да у званичној форми објасни однос Русије према српско-турском рату. Толстој је
прекинуо везе с »Руским весником«, и осми, последњи део романа, издао је као сепарат.

Историја писања и штампања »Ане Карењине« одражава дубок преокрет у Толстојевом
[319]
гледању на свет, у његовом реализму. У почетку га је обузео сам сиже о неверној жени,
који карактерише опадање морала у вишем светском друштву. Кад се, марта 1872. године,