Page 102 - Meša Selimović - Tvrđava

- Reci mi, Avdaga, molim te, da ti narede da me uhapsis, ti bi sigurno
poslusao, iako znas da nisam kriv.
- Niko nije bez krivice.
- I da ti narede da me ubijes, ti bi poslusao. Zasto, Avdaga?
- A zasto ne bih poslusao?
- Alahemanet, Avdaga.
- Pitao sam te za Ramiza. Sto ne odgovaras?
- Ja tebe pitam: zasto? Ti mene pitas: zasto? I samo tako pitamo, i cudimo se.
Alahemanet, Avdaga. Neka je bog na pomoci i meni i tebi.
- Bogme ce tebi pomoc biti potrebnija - rekao je zamisljeno.

Pokisnuli smo do koze obojica, vodeci ovaj smijesni razgovor.

9. Djecije svirale

Ne umirem od zelje za radom, ali kako drukcije da se zivi?

Zelio sam sluzbu vise nego ikad. Tijana je vezla zenske kosulje, i tako nas
izdrzavala, a mene je bilo stid sto samo ona radi.

Mahmuta su napustili trgovci, izgleda da su se Grci u cudu pitali kakvim to
neobicnim jezikom govore, kad su ponosno progovorili grcki u Solunu. Mahmut
im je objasnio da on zna drugi dijalekat, antiohijski, i tako se izvukao, ali je
ostao bez zarade.

Tijana me uvjeravala da je posao sasvim jednostavan, da je vez umiruje, a
dobro se placa, i ne visi nam nad glavom briga o sutrasnjem rucku. I sve bi
bilo u redu da ja nisam sjedio besposlen. Ovako je bas ruzno, navalio sam se
slaboj zeni na krsta, i ona ispasta za moju krivicu.

- Nisi ti kriv - umirivala me. - A ne radim za tudjina, vec za nas.

Ili me grdila, kad bih objesio nos, pokunjen:

- Eh, boze, velike li nesrece, zena ga hrani! Hajde, molim te, ne budi smijesan.
Radim li stogod ruzno?

Nije mi dozvoljavala da odnosim gotove kosulje musterijama, ljutila se ako bih
pocistio sobu, drzala me cisto i uredno, cuvajuci moje musko dostojanstvo i
svoj ponos trgovacke kcerke, kao da nam je to bilo najvaznije u ovoj sirotinji.

Od sestre je dobila nesto novca za svoj dio ocevine, mnogo manje nego sto je
vrijedilo, ali mi nismo ocekivali nista, i bili smo zadovoljni, osjecajuci se, za
cudo, sigurnije s tom sitnom kamaricom srebra.

Kao da smo se zauvijek ogradili od nevolja.