Page 162 - Meša Selimović - Tvrđava
P. 162
I kud bas da naleti na Osmana koji ocarava ljude, i koristi se njima, odbacujuci
ih kad mu vise nisu potrebni!
Osman je hladna pecinska stijena, Mahmut prebijeno mace, zeljno topline.
Jedan ne pamti, drugi ne zaboravlja. Jednome je svejedno, drugi krvari.
Sta da mu kazem? Ludo, dodji sebi! Ili: jadnice, zaboravi!
Smijesan je i zalostan, i ne znam da li da ga zalim ili psujem.
- Samo da se Osman ne naljuti - rekao je zabrinuto.
Otisao je toboz veseo, ali me nije prevario. Pece ga daleka sumnja, makar je i
odbijao.
Hoce li dugo tugovati, ili ce uskoro zaboraviti? Zivot mu je duga niska
prevarenih ocekivanja, valjda se navikao na razocarenja.
- Nisam mu sinoc ucinio uslugu - rekao sam Tijani kad je Mahmut izasao.
- Lud je, i umrijece lud - odsjekla je ljutito. - Treba li sad da placem sto ga je
Osman istjerao? Eno mu zene kod kuce, sto ne sjedi s njom!
Na tri coska je danas, cetvrtom ni traga!
Najbolje je da svoju ljutinu odusi sama, bez mene, pomislio sam, zato sam
rekao da idem do Sehage, da mu cestitam Bajram. Racunao sam, ne govoreci
to, da cu tako uciniti ono sto je red, a izbjeci cu da se na mene neduznog sruci
oluja. Jer, vidim, munje sijevaju.
- Hoce li momci, i pred tobom zatvoriti vrata? - upitala je zubato.
- Sehaga me pozvao, nezgodno je da ne odem. A ako me i ne puste, necu
tugovati kao Mahmut.
- E bas crkoste za njima! Kako vas nije stid!
Nisam htio da pitam ko su to oni. Mozda hajduci, kao Osman, mozda bogatasi,
kao Sehaga. Ako misli tako, onda je to uvreda. A mozda su oni svi koji su
izvan ove sobe, sve sto nije ona. Ako tako misli, onda je to ljubav.
Primio sam ovo sto mi je povoljnije, poljubio je u obraz, da pokazem kako
njene rijeci nisam shvatio kao uvredu, i izasao bez zurbe.
Kod Sehage je bilo mnogo svijeta, kuca je puna i ziva kao han. Na kucnim
vratima sam sreo Osmana, ispracao je Zafraniju. Napravio se da me ne vidi, ili
mu je svejedno sto me vidi.
Sehagu sam sreo u hodniku, upravo je ispratio kadiju. Zar njemu svi dolaze na
noge? Ne vole ga, ali dolaze. Ni on njih ne voli, ali srdacno zahvaljuje na
posjeti i poziva da opet dodju, bice mu drago.
