Page 164 - Meša Selimović - Tvrđava

i razlikuje od nas. Nista znacajno se ne moze uciniti javno. Javno se laze, javno
se govore velike rijeci, javno se pokazuje spoljini izgled, javno se vrsi nasilje.
Vazne stvari, dobre ili rdjave, cine se tajno, one se pripemaju dok mi slabasni
spavamo a kad se probudimo, cudimo se: odakle to najednom!

Kad sam se umorio tim naivnim mudrovanjem, sveteci se i njima i sebi, poceo
sam da slusam razgovor mladih cinovnika.

Govorili su o sinocnoj otmici, segaceci se. Ni tvrdjava vise nije tvrdjava, rekao
je jedan. Nekad je bila sigurnija nego grob, sad je han na raskrscu. Svratis,
kao taj Ramiz, malo posjedis, odspavas ako hoces, odmoris se, pa izadjes kad
ti dosadi. Razlika je samo u tome sto se u hanu sve placa, u tvrdjavi je sve
besplatno, i steta sto je tvrdjava visoko, na brijegu, pa se tesko popeti, a bas
bi bilo lijepo svratiti kad se umoris od poslova.

Drugi je rekao da je tvrdjava postala nepotrebna, vazniji krivci mogu izaci kad
god hoce, a nevaznije ne treba ni zatvarati. Zar ne bi bilo korisnije da se
pretvori u magazu, za krompir i za zito? Prostora ima mnogo, a sve je suho,
nista ne bi istrunulo.

Treci se pitao: ko je mogao izvrsiti otmicu? Ne vjeruje da je Ramizova majka,
stara je, ne bi mogla onako dobro jahati, ne bi se mogla lako prerusiti u
stasitog sejmena, ne bi mogla onako snazno udariti dizdara po glavi. Nije to
ucinila ni, sirotinja koja ga je slusala u dzamiji, jer se sirotija ne sluzi
lukavstvom, suvise je glupa za to, vec otvorenom silom. Nisu ni bogatasi, koji
bi za novac mogli iznajmiti tudju hrabrost jer svoje nemaju, a nisu zato sto
nikakvu korist od toga ne bi izvukli, i to otklanja svaku sumnju od njih. Ako bi
neko pomislio da je umijesan neko ko zna kako se krivotvori pecat, kako se
pise pismo dizdarima, kako se naredjuje, u ime koga se naredjuje, opet bi
pogrijesio, jer je Ramiz najgore govorio protiv ljudi koji to sve znaju. Zasto bi
onda ucinili nesto protiv sebe? I tako, kad se zrelo razmisli, kad se sve uzme u
obzir, otmicu nije izvrsio niko. A ako je izvrsilo nesto, on o tome ne moze nista
reci, jer se u nadnaravne sile ne razumije.

Bili su to pametni mladi ljudi, ali mi nisu izgledali suvise posteni. Ne tice ih se
mnogo Ramizovo bjekstvo, ali nisu na Ramizovoj strani. Nisu ni na strani
svojih pretpostavljenih. Ismijavali su njihovu nesposobnost, u ime svoje
sposobnosti, kojoj se ne dopusta da dodje do izrazaja. Da oni imaju pravu
vlast, Ramiz ne bi izasao iz tvrdjave. Nije to receno, ali se podrazumijeva. Ovi
mladi starci, koji ce svojoj gladnoj zelji za prestizom dodati sve sto nauce od
starijih, osigurace nam lijepu buducnost. Sadasnja vlast nam dopusta da
placemo, ovi nece dopusititi ni to, pa cemo zivjeti vedrije. Sadasnji nam
dozvoljavaju da budemo nezadovoljini, u sebi, cutke, ovi ce i to zabraniti, pa
cemo zivjeti srecnije, jer je nezadovoljstvo najveca nesreca.

Sjetio sam se sijela kod hadzi-Duhotme, opet, ko zna vec koji put, i izasao iz
sobe. Da ne bih rekao stogod sto ne treba. Sadasnji tuku, ovi ce kastrirati.

Pored Osmana sam prosao, ne pogledavsi ga.