Page 187 - Meša Selimović - Tvrđava

- Molim te, prestani da se smijes!

Osman se iskreno zacudio:

- Sta ti je? Sta ti smeta moj smijeh?

Nisam odgovorio, ljut na sebe. Zar mi vec smeta i kad se ljudi smiju?

Zacudo, nije se naljutio. Upitao me veselo:

- Rdjavo si raspolozen, izgleda? Licis na kiseli krastavac.
- Mani me, zmija bi se otrovala kad bi me ujela.
- Vidim, samo ne znam zasto. Da se nisi posvadjao sa zenom?
- Ma kakvo svadjanje!
- Ili te boli stomak? Pojeo si nesto tesko, i sad te muci.
- Nije ni stomak. Mislim na jadnog mladica kome idemo na dzenazu.
- Zasto bi na njega mislio, molim, te?
- Da nisam otisao starom Omeru Skakavcu, mozda bi mladic jos bio ziv.
- A to li je! E, znas, ne ljuti se, ali ti si zaista lud. Da nisi otisao ti, otisao bi
drugi.
- Onda ja ne bih bio kriv.
- Zamisli ti, molim te, Sehaga mi, onda, kaze za tebe: - Nije on za taj posao.
Zasto ne bi bio, velim ja. Mozemo i neko dijete poslati, a kamoli njega. A vidis
ti, Sehaga je imao pravo. Zaista nisi nizasto!
- Kamo srece da ste dijete poslali. Nista ne bih znao, i ne bi me grizlo kajanje.

Osman me gledao sazaljivo, kao maloumnika, kao razmazeno deriste, koje o
zivotu nista ne zna. Prestao je da se smijesi, uhvatio me za ruku, okrenuo
prema sebi, i rekao grubo:

- E sad ja tebi da kazem! Nista ne bi znao, velis? Jesi li bas sasvim siguran? Da
nisi javio starom Omeru, javio bi drugi, i sve bi bilo isto, samo bi ti bio cist, sve
bi znao, samo te ne bi mucila tvoja izmisljena krivica. Ali da nikog nismo nasli,
ili da smo nasli krivog covjeka, koji bi se uplasio i otisao serdar-Avdagi umjesto
Omeru Skakavcu, sta bi se onda desilo? Hajde, mucni malo tom svojom
prepametnom glavom! Evo sta bi se desilo: ludi Avdija bi bio zatvoren i sigurno
mrtav, kao i sad. Zatvorili bi i Osmana Vuka, koji se sad smije, a ne bi mu bilo
do smijeha da se to dogodilo. Zatvorili bi mozda i Sehagu Socu, zato sto te
poslusao, i spasao tvog prijatelja. Pa Skakavce, svu trojicu. Zatvorili bi, ne daj
boze, i tebe, jer pod mukama covjek moze i da ne zna sta govori i koga
pominje. I koliko je mrtvaca moglo biti? Prilicno, bogami, jer kad se nesreca
zakotrlja, ne zaustavlja se lako. A zakotrlja se zbog sitnice, sto izaberes krivog
covjeka za nevazan posao, recimo. Ovako, samo je jedan mrtav, nicijom
krivicom, nicijom! Desilo se, kao da ga je voda odnijela, zagazio je malo
dublje, i odnijelo ga. Je li ti sad malo bistrije?

Cutao sam. Gruba stvarnost moze da bude vrlo ubjedljiva.