Page 88 - Meša Selimović - Tvrđava

- Ne znam kad cu ti vratiti.
- Svejedno. I dodji opet, ako budes u nevolji.
- Bicu u nevolji, dugo, bojim se.
- Ne volim sto to kazes. Onda neces uciniti nista da bude drukcije.
- Zar sam ja kriv, Mula Ibrahime?
- Ako nije krivica, jest nesreca.
- U cemu je ta krivica, u cemu je ta nesreca?

Saptao je toliko tiho, da sam morao prici sasvim blizu, kako bih razumio. Nije
htio da ga cuju pomocnici iza pregrade, a nije htio da ostanemo sami. Tako
smo bili na muci.

- Ne znam. Ne znam tacno, jer te ne razumijem. Dobro se sjecam seljaka iz
Zupce i onog tvog smijeha kad smo stavili sultanovu sliku u prozor. I sad se
oznojim kad na to pomislim.
- Bilo je suvise blizu to dvoje.
- Sve je suvise blizu u zivotu.
- Znam, i zlo i dobro. Ali zlocin i podanicka pokornost?
- Kako da izmijenis sve sto ne valja?
- Ne mislim da mijenjam. Ali vidim da ne valja.
- Treba li zato da upropastis sebe? Vidis, to i ne shvatam. Da si buntovnik,
stisnuo bi zube i borio se. Nista ne bi izborio, ali bi imao neki cilj, makar i
pogresan. Ovako, hoces da kazes, a ne prihvatas kaznu, zacudjen si,
uvrijedjen, pozlijedjen. Onda nisi buntovnik. Buntovnici zadaju i primaju
udarce, ne cudeci se. Mozda sve ovo suvise volis, pa ti je zao sto se desavaju
ruzne stvari? Ne bih rekao. Ne, ne znam sta si. Ne znam sta hoces, a znam da
se upropascujes. Zasto?
- Pijan sam govorio ono sto i ne mislim. Zar je to veliki grijeh?
- Cekaj, ne ljuti se. Ne optuzujem te. Razgovaramo. Mislis da je meni bilo
lako?
- Ko ti je naredio da me otpustis?
- Svejedno ko je naredio. Trtljao si, velis, ono sto ne mislis? Niko ne pita sta si
mislio, vec sta si ucinio. Misao je samo tvoja, cin je svaciji.
- Kakav cin? Nisam ukrao, nikakvo nasilje nisam ucinio, nikome stetu nisam
namio. Zar su prazne rijeci cin?
- Tise! Zasto uvijek zelis da te ljudi cuju? A rijec je cin, i jos kakav. Da si
ukrao, nasilje ucinio, stetu nekome nanio, mozda bi ti i oprostili. Ali ti si
govorio o onome o cemu svako pametan cuti. To ne prastaju.
- Rekao sam istinu!
- Utoliko gore. Rijec je barut, zacas plane. Nezadovoljstava uvijek ima,
svakakvih, ali nikad ne buknu sama od sebe. Rijec ih upali.
- Zasto onda stedimo tu rijec - barut? Zasto da ne planu ta nagomilana
nezadovoljstva?
- Ne, nisi ti tako naivan. Nisi ti pijan trtljao ono sto ne mislis! Sad vidim. I
upropastices se, a necu znati zasto.
- Zar je postenje tolika tajna, Mula Ibrahime?
- Postenje mi nije tajna, vec tvoje ponasanje. Mnogo sam mislio o tebi.
Pokusavam da te objasnim.