Page 150 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

II

U SLUŽBI NAGONA SMRTI

1

Selektivna gnušanja. Mogućnost vađenja isečaka po izboru
iz triju knjiga monoteizma mogla je izazvati bolje efekte: dovoljno
je bilo oslanjati se na zabranu iz Deset zapovesti o ubijanju,
pretvorenu u univerzalni apsolut, ne dopuštajući nikad ni jedan
jedini izuzetak, isticati jevanđeljsku teoriju o ljubavi prema
bližnjem, zabranjujući sve što protivreči tom kategoričkom
imperativu, oslanjati se u svemu i za sve na suru iz Korana po kojoj
ubiti jednog čoveka znači ubiti celo čovečanstvo, pa da najednom
religije Knjige budu preporučljive, prijatne i poželjne.
Ako bi rabini zabranili da se može biti Jevrejin a ubijati,
kolonizovati, deportovati stanovništvo u ime vere; ako bi sveštenici
osudili svakog ko nasrne na život bližnjeg, ako bi papa, prvi među
hrišćanima, uvek stao uz žrtve, slabe, uboge, podređene,
odbačene, potomke prostog sveta prvih Hristovih vernika; ako bi
kalifi, imami, ajatole, mule i ostali muslimanski velikodostojnici
proklinjali one pomamne za ratovanjem, ubice Jevreja, ubice
hrišćana; ako bi se svi ovi predstavnici njihovog jedinog Boga na
zemlji opredelili za mir, ljubav i toleranciju: to bi, najpre, bilo
naočigled svima, pa bi se mogle podržati religije na njihovom
principu, potom osuditi šta u to ime rade loši i zli. Umesto svega
toga, oni rade suprotno, biraju najgore i, osim izuzetno retkih
slučajeva, uvek u istoriji podržavaju vojskovođe, junačine, vojnike,
ratnike, nasilnike, pljačkaše, rame zločince, mučitelje, genocidne
tipove, diktatore - ološ čovečanstva - izuzimajući komuniste.

Jer, monoteizam je za nagon smrti, on voli smrt, on traži smrt,
on uživa u smrti, opčinjen je njom. On je zadaje, masovno deli,
njom preti, primenjuje je na delu: od krvavog mača Jevreja koji
zatiru Kanance, do linijskih aviona upotrebljenih kao leteće bombe
na Njujork, preko onih što izbacuju atomske terete na Hirošimu i