Page 162 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

se razlikuje dobar leš od lošeg leša? Pravedno odran od
nepravedno odranog? Svako proganjanje što dolazi od Crkve je
pravedno, jer se sprovodi iz ljubavi; ono koje Crkvu uzima za metu
ne može se braniti zato što ga pokreće svirepost... Cenimo
retoriku i sofistički talenat Avgustina kome, takođe, biće da
Isus upravlja bičem a ne dobija ga od rimske soldateske.
Otuda pojam pravednog rata, takođe teorijski izražen od
strane tog istog crkvenog oca koji je zbilja uvek hitar za neku
svirepost, kakav porok ili pokvarenost. Nasledivši staru pagansku
priču, u ovom slučaju grčku, hrišćanstvo reciklira Božji sud: u ratu,
pobednika određuje Bog, znači i pobeđenog. Odlučujući u sukobu
između dobitnika i gubitnika, Bog kazuje šta je istinito a šta lažno,
šta dobro a šta zlo, opravdano ili neopravdano. Čudesna misao, u
najmanju ruku...

9

Isus u Hirošimi. Isus i njegov bič, Pavle sa svojom teorijom
o vlasti koja potiče od Boga, Avgustin i njegov pravedni rat,
predstavljaju udarne Oca, Sina i Svetog duha, koji mogu pravdati
sve poduhvate činjene u ime Boga već dve hiljade godina: krstaše
protiv Saracena, Inkviziciju protiv tobožnjih jeretika, takozvane
svete ratove protiv nevernika - ah! sveti Bernar iz Klervoa piše u
jednom pismu (363): „najbolje rešenje je poubijati ih”, pa dodaje:
„smrt paganina je slava hrišćaninu” - etnoubilačka vrla hrišćanska
osvajanja takozvanih primitivnih naroda, kolonijalne ratove radi
pokrštavanja svih kontinenata u hrišćansku veru, fašizme XX
veka, računajući tu, dabome, i nacizam, svi oni pomamno udaraju
na Jevreje.
Nećemo se, prema tome, začuditi što se u postmodernom
ratovanju zvanično hrišćanstvo opredeljuje za nuklearno
odvraćanje, brani ga i opravdava. Jovan Pavle n prihvata princip
tog ratovanja 11. juna 1982. koristeći jedan izvanredan
paralogizam: atomska bomba omogućuje da se ide ka miru!
Francuski episkopat mu se priključuje i obrazlaže svoje razloge:
treba se boriti protiv „dominatorske i agresivne prirode
marksističko-lenjinističke ideologije”. Bog te mazo! Kakva čitka