Page 164 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 164

Svaka  čast  ljudima  iz  davnina:  kako  su  prvi  u  vremenu,
        dugujemo  im  što  su  izmislili  priličan  broj  zlodela,  potvrdili  ih  ili
        opravdali, među kojima i ropstvo. Deset zapovesti ne predviđaju
        neki  poseban  obzir  prema  bližnjem  ako  nije  sličan,  obeležen
        rabinovim nožem na svom mesu. Nejevrejin nema ona ista prava
        koja ima član Saveza. Tako da, izvan Knjige, onaj drugi može biti
        zaplenjen  kao  neka  stvar,  može  se  sa  njim  postupati  kao  da
        je predmet:  to  je  za  Jevrejina  neobrezan  (goy),  za  hrišćanina
        politeist, animist, za muslimana Jevrejin i hrišćanin, a ateista za
        sve njih, naravno.
              Postanje  (IX,  25-27)  brani  ropstvo.  Tora  je  brže-bolje
        prihvatila tu stvar... Ljudi se kupuju, oni čine deo kuće, stanuju pod
        istim  krovom  kao  Jevreji,  obrezuju  ih,  ali  ipak  ostaju  robovi.
        Prokletstvo nad Nojem, mrtvim pijanim, koji otrežnjen saznaje da
        ga je sin iznenadio golog dok je spavao, prenosi se na ceo narod
        - opet kananski - koji je osuđen na ropstvo. I na drugim mestima,
        mnogi delovi potvrđuju tu praksu.

              Treća knjiga Mojsijevog petoknjižja, na primer, stara se da
        jasno navede kako će jedan Jevrejin izbegavati da koristi drugog
        Jevrejina kao roba (XXV, 39-55). Može se sklopiti ugovor koji se
        okončava  posle  šest  godina  i koji  dopušta  Jevrejinu  sluzi  da
        povrati  slobodu.  A  nejevrejin  može  ostati  u  položaju  sebra  do
        smrti.  Narod  Saveza  je  bio  rob  Egipćana,  potom  ga  je  iz  tog
        položaja izveo  Jehova  koji,  od  tada,  od  Jevreja  stvara
        slobodan narod  koji  može  potčinjavati  druge,  ali  sam  ne  treba
        da bude potčinjen drugoj sili osim božjoj. To su prava izabranog
        naroda...
              Ni sa hrišćanstvom nije drugačije, i ono opravdava ropstvo.
        Sećamo se, sva vlast dolazi od Boga, sve potiče od njegove volje.
        Neko  se  nalazi  u  ropstvu?  Putevi  Gospodnji  su  nedokučivi,  ali
        postoji razlog koji opravdava tu činjenicu: prvobitni greh, koji svi
        nosimo,  ali  i  lična odgovornost.  Avgustin,  opet  on,  hoće  da  rob
        služi  sa revnošću  koja  raduje  Boga!  Svaki  rob  je  rob  za  svoje
        dobro, on to ne zna, ali planom božjim se ne može izbeći da bude
        drugačije: ovaj ontološki maloletnik treba da se nađe u ropskom
        položaju da bi dostojno postojao...
   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169