Page 166 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 166
Kolonijalizam, genocid, etnocid. Logičan nastavak
odobravanja ropstva jeste kolonijalizam i izvoz sopstvene religije
na sve četiri strane sveta, u tu svrhu upotrebljava se sila, fizička
prinuda, mentalna, duhovna, psihička i, naravno, oružana. Izvoziti
ropstvo, širiti ga po svim kontinentima, bilo je delo hrišćanstva,
potom, islama. Što se tiče jevrejskog naroda, on je želeo da
uspostavi svoju prevlast samo na jednoj teritoriji, na svojoj teritoriji,
ne ciljajući nikad ništa drugo. Cionizam nije ekspanzionizam ni
internacionalizam, naprotiv: san koji je ostvario Teodor Hercl
podrazumeva nacionalizam, jedan centrifugalni pokret, želju za
društvom zatvorenim u sebe, a ne želju za carstvom na celoj
planeti, kakva je želja hrišćanstva i islama.
Katolička, apostolska, rimska crkva vrlo je vična u razaranju
civilizacija. Ona izmišlja etnocid. Godina 1492. ne obeležava samo
otkriće Novog sveta, već i razaranje drugih svetova. Hrišćanska
Evropa pustoši tako znatan broj indo-američkih kultura. Vojnik se
iskrcava sa brodova praćen društvenim ološem koji se ukrcao na
lađe: kažnjenici u povratu, razbojnici, zločinci, plaćenici.
Znatno kasnije, kada je posle iskrcavanja već ostvareno
etničko čišćenje, nastupaju sveštenici sa procesijama, raspećima,
putirima, hostijama i pokretnim oltarima, veoma korisnim za
propovedanje ljubavi prema bližnjem, oproštaj grehova,
blagorodnost jevanđeljskih vrlina i ostala biblijska šegačenja, kao
što su: prvobitni greh, mržnja prema ženama, telu i seksu,
grešnost. U međuvremenu, hrišćanstvo poklanja kao dar
dobrodošlice sifilis i ostale bolesti prenete takozvanim divljim
narodima.
Druženje Crkve i nacizma ciljalo je takođe da se istrebi jedan
narod koji je za potrebe tog cilja pretvoren u narod bogoubicu. Sest
miliona mrtvih. Tome treba dodati saučesništvo u deportovanju i
ubijanju cigana, homoseksualaca, komunista, masona, ljudi sa
levice, laika, Jehovinih svedoka, antifašističkih učesnika otpora,
protivnika nacional-socijalizma, i ostalih, krivih što nisu
vrli hrišćani...
Sklonost hrišćana za masovna istrebljenja je davnašnja, i
ona dalje traje. Tako je nedavno genocid Hutija nad Tutsima u
Ruandi podržavala, branila, pokrivala katolička institucija sa lica