Page 166 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 166

Kolonijalizam,  genocid,  etnocid.  Logičan  nastavak
        odobravanja ropstva jeste kolonijalizam i izvoz sopstvene religije
        na sve četiri strane sveta, u tu svrhu upotrebljava se sila, fizička
        prinuda, mentalna, duhovna, psihička i, naravno, oružana. Izvoziti
        ropstvo, širiti ga po svim kontinentima, bilo je delo hrišćanstva,
        potom,  islama.  Što se  tiče  jevrejskog  naroda,  on  je  želeo  da
        uspostavi svoju prevlast samo na jednoj teritoriji, na svojoj teritoriji,
        ne ciljajući  nikad  ništa  drugo.  Cionizam  nije  ekspanzionizam  ni
        internacionalizam,  naprotiv:  san  koji  je  ostvario Teodor  Hercl
        podrazumeva  nacionalizam,  jedan  centrifugalni  pokret,  želju  za
        društvom  zatvorenim  u  sebe,  a ne  želju  za  carstvom  na  celoj
        planeti, kakva je želja hrišćanstva i islama.
              Katolička, apostolska, rimska crkva vrlo je vična u razaranju
        civilizacija. Ona izmišlja etnocid. Godina 1492. ne obeležava samo
        otkriće Novog sveta, već i razaranje drugih svetova. Hrišćanska
        Evropa pustoši tako znatan broj indo-američkih kultura. Vojnik se
        iskrcava sa brodova praćen društvenim ološem koji se ukrcao na
        lađe: kažnjenici u povratu, razbojnici, zločinci, plaćenici.
              Znatno  kasnije,  kada  je  posle  iskrcavanja  već  ostvareno
        etničko čišćenje, nastupaju sveštenici sa procesijama, raspećima,
        putirima,  hostijama  i  pokretnim  oltarima,  veoma  korisnim  za
        propovedanje  ljubavi  prema  bližnjem,  oproštaj  grehova,
        blagorodnost jevanđeljskih vrlina i ostala biblijska šegačenja, kao
        što  su:  prvobitni  greh,  mržnja prema  ženama,  telu  i  seksu,
        grešnost.  U  međuvremenu, hrišćanstvo  poklanja  kao  dar
        dobrodošlice  sifilis  i  ostale bolesti  prenete  takozvanim  divljim
        narodima.
              Druženje Crkve i nacizma ciljalo je takođe da se istrebi jedan
        narod koji je za potrebe tog cilja pretvoren u narod bogoubicu. Sest
        miliona mrtvih. Tome treba dodati saučesništvo u deportovanju i
        ubijanju  cigana,  homoseksualaca,  komunista,  masona,  ljudi  sa
        levice,  laika, Jehovinih  svedoka,  antifašističkih  učesnika  otpora,
        protivnika  nacional-socijalizma,  i  ostalih,  krivih  što  nisu
        vrli hrišćani...
              Sklonost  hrišćana  za  masovna  istrebljenja  je  davnašnja,  i
        ona  dalje  traje.  Tako  je  nedavno genocid  Hutija  nad Tutsima  u
        Ruandi podržavala, branila, pokrivala katolička institucija sa lica
   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171