Page 165 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 165
A uz to, vrhunski sofizam: kako su ljudi jednaki u očima Boga,
nevažno je što na zemlji postoje razlike koje su, konačno, nebitne:
muškarac ili žena? Rob ili robo-vlasnik? Bogat ili siromašan? Nije
važno, kaže Crkva - sistematski se svrstavajući u istoriji uz bogate
ljude i vlasnike... Svako je ono što je Bog hteo. Buniti se protiv
stvarnog stanja protivi se božjoj nameri, vređa Boga. Dobar rob
koji igra svoju ulogu roba - kao Sartrov kelner - stiče svoj (fiktivni)
raj svojom (stvarnom) pokornošću na zemlji. Božja država (19, 21)
eto, zaista, velike knjige!
U stvari, hrišćanstvo se ne ustručava: od VI veka, papa Grgur
I ne dopušta robovima da stupe u sveštenstvo! Pre njega,
Konstantin zabranjuje Jevrejima da ih imaju u svojoj kući. U
srednjem veku, na hiljade robova radi na papskim poljoprivrednim
dobrima. Veliki manastiri ih bezočno zapošljavaju. U VIII veku,
manastir Sen-Žermen-de-Pre, recimo, koristi ništa manje od osam
hiljada.
Naslednici u tome, kao i u drugim stvarima, muslimani
primenjuju ropstvo i Koran ga ne zabranjuje. Čak naprotiv, pošto
odobrava pljačke, ratni plen, pljačku zlata, srebra, žena, životinja,
muškaraca. Uostalom, islamu se duguje izum trgovine robljem.
Godine hiljadite, postoji redovna trgovina između Kenije i Kine.
Muslimanski zakon zabranjuje prodaju muslimana, ali ne i
ostalih vernika. Devet vekova pre prekookeanske trgovine
robljem, transsaharska trgovina robljem počinje tim ogavnim
trgovanjem. Procenjuje se da je deset miliona ljudi deportovano za
hiljadu dvesta godina od strane vernika Alaha Milostivog, Veoma
Velikog, Veoma Duševnog.
Jedna napomena: tri monoteizma u osnovi osuđuju ropstvo,
pošto ga Jevreji i muslimani zabranjuju za članove sopstvene
zajednice, a hrišćani, koji mrze Jevreje, ovima zabranjuju da
raspolažu ropskom poslugom, uz to im ne dopuštaju da se neko
od njihovih zamonaši da bi služio reči svoga Boga. Što se tiče
njihovih neprijatelja, Tora, Novi zavet i Koran pravdaju ropstvo kao
znak sramote, znači poniženja, sudbine čoveka nižeg reda kakav
je uvek onaj prokleti što se moli drugom Bogu a ne njihovom.
11