Page 165 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 165

A uz to, vrhunski sofizam: kako su ljudi jednaki u očima Boga,
        nevažno je što na zemlji postoje razlike koje su, konačno, nebitne:
        muškarac ili žena? Rob ili robo-vlasnik? Bogat ili siromašan? Nije
        važno, kaže Crkva - sistematski se svrstavajući u istoriji uz bogate
        ljude i vlasnike... Svako je ono što je Bog hteo. Buniti se protiv
        stvarnog stanja protivi se božjoj nameri, vređa Boga. Dobar rob
        koji igra svoju ulogu roba - kao Sartrov kelner - stiče svoj (fiktivni)
        raj svojom (stvarnom) pokornošću na zemlji. Božja država (19, 21)
        eto, zaista, velike knjige!
              U stvari, hrišćanstvo se ne ustručava: od VI veka, papa Grgur
        I  ne  dopušta  robovima  da  stupe  u  sveštenstvo! Pre  njega,
        Konstantin  zabranjuje  Jevrejima  da  ih  imaju  u svojoj  kući.  U
        srednjem veku, na hiljade robova radi na papskim poljoprivrednim
        dobrima.  Veliki  manastiri  ih bezočno  zapošljavaju.  U  VIII  veku,
        manastir Sen-Žermen-de-Pre, recimo, koristi ništa manje od osam
        hiljada.
              Naslednici  u  tome,  kao  i  u  drugim  stvarima,  muslimani
        primenjuju ropstvo i Koran ga ne zabranjuje. Čak naprotiv, pošto
        odobrava pljačke, ratni plen, pljačku zlata, srebra, žena, životinja,
        muškaraca.  Uostalom,  islamu se  duguje  izum  trgovine  robljem.
        Godine  hiljadite,  postoji  redovna  trgovina  između  Kenije  i  Kine.
        Muslimanski  zakon  zabranjuje  prodaju  muslimana,  ali  ne  i
        ostalih vernika.  Devet  vekova  pre  prekookeanske  trgovine
        robljem,  transsaharska  trgovina  robljem  počinje  tim  ogavnim
        trgovanjem. Procenjuje se da je deset miliona ljudi deportovano za
        hiljadu dvesta godina od strane vernika Alaha Milostivog, Veoma
        Velikog, Veoma Duševnog.
              Jedna napomena: tri monoteizma u osnovi osuđuju ropstvo,
        pošto  ga  Jevreji  i  muslimani  zabranjuju  za  članove  sopstvene
        zajednice,  a  hrišćani,  koji  mrze  Jevreje, ovima  zabranjuju  da
        raspolažu ropskom poslugom, uz to im ne dopuštaju da se neko
        od  njihovih  zamonaši  da bi  služio  reči  svoga  Boga.  Što  se  tiče
        njihovih neprijatelja, Tora, Novi zavet i Koran pravdaju ropstvo kao
        znak sramote, znači poniženja, sudbine čoveka nižeg reda kakav
        je uvek onaj prokleti što se moli drugom Bogu a ne njihovom.


                                          11
   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170