Page 94 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 94

upija  u  sebe  blagost  reka  od  mleka,  meda,  vina  i  vode,  zatim
        darežljivo tu  svoju  blagost  deli;  berba  je  često  stvar  sreće,
        nabere se, ne nabere, ili se nabere malo, neke smešne bobice,
        poneka urma, retka smokva. Kod Muhameda, postoji tako krupno
        grožđe da gavranu koji bi da obleti oko njega treba više od mesec
        dana  da  napravi  krug!  Na  ogromnom pustinjskom  peščanom
        prostranstvu, svežina hladovine je izuzetno retka i dobrodošla. U
        palati  muslimanskih  Ideja,  konju  treba  sto  godina  da  iziđe  iz
        hladovine  bananine palme.  Karavani  se  dugo  otežu  dinama,
        napreduju  sporo, kilometrima  u  pesku,  nikad  kraja.  Prorokova
        ergela  ima krilate  konje,  stvorene  od  crvenog  rubina,
        oslobođene materijalnih prinuda, oni jure zvezdanim brzinama...
              Ista  opaska,  najzad,  važi  za  telo.  Težak  partner  koji
        neprekidno  traži  svoj  deo  vode,  svoju  količinu  hrane,  svoje
        libidinalno  zadovoljenje,  sve  su  to  prilike  za  udaljavanje od
        Proroka i molitve, sve razlozi za robovanje prirodnim potrebama,
        a  telo  u  Raju  zrači  svojom  nematerijalnošću: nema  više  obeda
        osim iz čistog uživanja. Za slučaj da se želudac pokvari, varenje
        ne  smeta  -  već  Isus  jede  hleba, vina  i  ribu,  a  nikad  iz  tela  ne
        izbacuje ništa...; nema ni nadimanja, ni vetrova, jer ti gasovi, na
        zemlji kužni, na nebu postaju mošusna lučenja što isparavaju iz
        ovlaženih tela!
              Čovek više ne robuje potrebama da rađa kako bi obezbedio
        potomstvo; više nema spavanja, jer se ubuduće ne zna za umor;
        nema više brisanja nosa niti pljuvanja; za bolesti se ne zna sve do
        sudnjega dana; iz rečnika se brišu tuga, strah i ponižavanje, tako
        česti  na  zemlji;  više  nema želja  -  želja  je  bol  i  nemanje,  kaže
        platonovska tradicija - dovoljno joj je da se javi da bi se smesta
        pretvorila  u uživanje:  željno  gledati  voćku  dovoljno  je  da  bi  joj
        se osetio ukus, sastav i miris u ustima...
              Ko to može odbiti? Shvatljivo je onda što, primamljeni tim
        večnim odmorom iz snova, milioni muslimana kreću na bojište od
        prvog  Prorokovog  upada  u  Nahlu  do  rata Iran-Irak;  što  ljudske
        bombe,  palestinski  teroristi,  seju  smrt po  terasama  izraelskih
        kafea; što vazdušni pirati obrušuju linijske avione na njujorške kule
        bliznakinje;  što  postavljači  plastičnog  eksploziva  paraju  utrobu
   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99