Page 97 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 97

blagoslova. Sve ono što koči ovu metafizičku demografiju, pokreće
        monoteistički gnev. Bog ne voli planiranje porodice.
              Pa  ipak,  jevrejska  majka,  kao  skorašnja  porodilja,  ulazi  u
        krug nečistoće. Krv, uvek krv. Ako je rodila sina, zabrana da uđe
        u svetilište iznosi četrdeset dana; za devojčicu šezdeset! Dixit III
        knjiga Mojsijeva... Poznata je jevrejska jutarnja molitva koja poziva
        svakog  čoveka  da  blagosilja Boga  preko  dana  zato  što  ga  je
        stvorio Jevrejinom, a ne robom i... ne ženom. (Men. 43 b)! Poznato
        je  i  to  da Koran  ne  osuđuje  eksplicitnu  preislamsku  plemensku
        tradiciju koja opravdava sramotu što je neko postao otac kćeri i
        dozvoljava  pitanje:  sačuvati  dete  ili  ga  zakopati  u prašinu (XVI,
            48
        58) ? (Pristrasno izdanje Plejade navodi u belešci, verovatno da
        bi se ublažilo varvarstvo, da je to iz strahovanja od siromaštva - pa
        ipak, i u tom slučaju...!)
              Sa svoje strane, veselnici hrišćani raspravljaju na Saboru u
        Makonu, 585, o knjizi Alkidala Valeja pod naslovom Paradoksalna
        rasprava  u  kojoj  se  pokušava  dokazati  da  žene  nisu  ljudska
        stvorenja... Ne zna se gde je paradoks (!), ni da li je ogled menjan,
        niti da li je Alkidal osvojio svoju publiku hrišćanskih jerarha već
        pridobijenih za njegovu stvar - dovoljno je odobravanje nebrojenih
        mizoginih  kletvi  Pavla  iz  Tarsa  -  ali  predrasuda  Crkve  prema
        ženama ostaje opako aktuelna.


        48  U Kuranu (VIII izd. Stvarnost, Zagreb, 1990) u XVI suri 58. ajet
        kaže:  A  kada  jedan  od njih  bude obradovan  (viješću  da mu  se
        rodilo) žensko dijete, lice mu pocrni i bude ogorčen. Međutim, 59.
        ajet je bliži navodu našeg Autora: krije se od ljudi zbog nesreće
        kojom  je  obradavan:  (razmišlja)  da  li  će  ga  (to  žensko  dijete)
        zadržati kao poniženje ili će ga (živa) zatrpati u zemlju. Ružno li je
        kako oni odlučuju.
        Prevodioci su smatrali za uputno da dodaju sledeću napomenu:
        „Kod pojedinih Arapa se sporadično javljao divljački običaj, da su,
        iz bojazni da se ne bi odala bludu, žensku djecu živu zakopavali.
        To se rijetko događalo, ali se ipak događalo. Islam je uništio ovaj
        ružni i nečovječni običaj”. - Prim. prev.
   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102