Page 96 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 96

hranjenje dece, njihovo negovanje, vaspitanje, ne ostaje im više
        mesta  za ženstvenost:  supruga  i  majka  ubijaju  ženu,  a  na  to  i
        računaju rabini, sveštenici i imami, radi spokojstva muškarca.
              Judeo-hrišćanstvo brani ideju da je Eva - a ona postoji i u
        Koranu  kao  Adamova  žena, dabome, ali  nikad  nije  imenovana,
        samo je znak... neimenovana ne može biti imenovana! - naknadno
        stvorena (sura III, 1), uzgredno, od Adamovog rebra (Post. II, 22)!
        nižeg  komada,  odvojenog  od  prvobitno  stvorenog  tela.  Najpre,
        mužjak,  zatim,  kao  odeljen  deo,  ostatak,  mrvica:  ženka.
        Redosled dolaska,        egzistencijalno      participativni    način
        postojanja, odgovornost za krivicu, sve tereti Evu. Od tada, ona
        plaća skupu cenu.
              Njeno  telo  je  prokleto,  a  i  ona  u  svojoj  ukupnosti.
        Neoplođeno, žensko jaje razdražuje ženstvo u dubini poricanjem
        majčinstva.  Otuda  je  menstruacija  nečista.  Menstrualna  krv
        predstavlja tako isto opasnost usled perioda neplodnosti. Jalova
        žena, neplodna, to je najgori oksimoron za monoteistu! A uz to, taj
        period ne izlaže opasnosti materinstva, nema rizika od trudnoće,
        seksualnost  može, znači,  da  se  odvoji  od  straha,  zatim  da  se
        upražnjava  radi nje  same.  Potencijal  seksualnosti  odvojene  od
        rađanja, znači  čista  seksualnost,  nepomućena  seksualnost,  to
        je apsolutno zlo.
              U  ime  tog  istog  principa,  tri  monoteizma  osuđuju  na  smrt
        homoseksualce.  Iz  kojih  razloga?  Zato  što  njihova seksualnost
        zabranjuje - do sada - sudbinu oca, majke, supruga i supruge, i
        jasno  potvrđuje  primat  i  apsolutnu vrednost  slobodne  individue.
        Neoženjen  čovek  je,  kaže Talmud,  polučovek  (!),  na  šta  Koran
        odgovara  istim  tim rečima  (XXIV,  32)  dok  Pavle  iz  Tarsa  vidi u
        usamljenom čoveku  opasnost  od  požude,  preljube,  slobodnog
        seksa. Otud  njegov  poziv,  kad  izostane  neodrživa  čednost,
        na brak, najbolje libidinalno ograničenje.

              Tako isto, nailazi se na sličnu kritiku abortusa u tri religije.
        Porodica  funkcioniše  kao  nezaobilazan  horizont, kao  osnovna
        ćelija zajednice. Ona podrazumeva brak, koji judaizam posmatra
        kao uslov da njegov Narod preživi, koji Crkva hoće da vidi kako
        raste  i  množi  se,  koji  muslimani  vide  kao  znak  Prorokovog
   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101