Page 96 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 96
hranjenje dece, njihovo negovanje, vaspitanje, ne ostaje im više
mesta za ženstvenost: supruga i majka ubijaju ženu, a na to i
računaju rabini, sveštenici i imami, radi spokojstva muškarca.
Judeo-hrišćanstvo brani ideju da je Eva - a ona postoji i u
Koranu kao Adamova žena, dabome, ali nikad nije imenovana,
samo je znak... neimenovana ne može biti imenovana! - naknadno
stvorena (sura III, 1), uzgredno, od Adamovog rebra (Post. II, 22)!
nižeg komada, odvojenog od prvobitno stvorenog tela. Najpre,
mužjak, zatim, kao odeljen deo, ostatak, mrvica: ženka.
Redosled dolaska, egzistencijalno participativni način
postojanja, odgovornost za krivicu, sve tereti Evu. Od tada, ona
plaća skupu cenu.
Njeno telo je prokleto, a i ona u svojoj ukupnosti.
Neoplođeno, žensko jaje razdražuje ženstvo u dubini poricanjem
majčinstva. Otuda je menstruacija nečista. Menstrualna krv
predstavlja tako isto opasnost usled perioda neplodnosti. Jalova
žena, neplodna, to je najgori oksimoron za monoteistu! A uz to, taj
period ne izlaže opasnosti materinstva, nema rizika od trudnoće,
seksualnost može, znači, da se odvoji od straha, zatim da se
upražnjava radi nje same. Potencijal seksualnosti odvojene od
rađanja, znači čista seksualnost, nepomućena seksualnost, to
je apsolutno zlo.
U ime tog istog principa, tri monoteizma osuđuju na smrt
homoseksualce. Iz kojih razloga? Zato što njihova seksualnost
zabranjuje - do sada - sudbinu oca, majke, supruga i supruge, i
jasno potvrđuje primat i apsolutnu vrednost slobodne individue.
Neoženjen čovek je, kaže Talmud, polučovek (!), na šta Koran
odgovara istim tim rečima (XXIV, 32) dok Pavle iz Tarsa vidi u
usamljenom čoveku opasnost od požude, preljube, slobodnog
seksa. Otud njegov poziv, kad izostane neodrživa čednost,
na brak, najbolje libidinalno ograničenje.
Tako isto, nailazi se na sličnu kritiku abortusa u tri religije.
Porodica funkcioniše kao nezaobilazan horizont, kao osnovna
ćelija zajednice. Ona podrazumeva brak, koji judaizam posmatra
kao uslov da njegov Narod preživi, koji Crkva hoće da vidi kako
raste i množi se, koji muslimani vide kao znak Prorokovog