Page 179 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ć
ć
Da predstoje e ubistvo, ako se ne može izbe i, ne ispadne kao
međusobni obračun jugoslovenskih komunista, što bi bacilo novu ljagu
na već ozbiljno zaljuljanu KPJ. Javili su se jednom od sekretara FKP

Legrou, koji im je č vrsto obe ao da ć e njihov zahtev odmah proslediti
ć
Imaniteu.
đ
U rukovodstvu KPJ u Parizu došlo je do velike sva e, podele i
formiranja frakcijske grupe Iva Marića i Labuda Kusovca. Oni su se
oslanjali na najjaču partijsku organizaciju u zemlji, kojom je, u robijašnici
u Sremskoj Mitrovici, rukovodio Petko Miletić. Neposredno posle toga,

u pariskom listu Liberter pojavio se 29. decembra 1938. članak u kome je
posle uvodnih napomena protiv beogradske policije pisalo: „Sa svojom
plejadom špijuna, provokatora i duplih agenata kamufliranih u svim
političkim partijama, a naročito u komunističkoj partiji, kao što je slučaj
sa Pavlom Bastajićem, Mustafom Golubićem, Osojcem (valjda –

Kusovcem), Andrijom ili ’Ernestom’, Rajkom Jovanovićem i posebno
bivšim sekretarom KPJ Gorkićem, koji je izdao knjigu Novim putevima, u
kojoj pruža oružje dželatima protiv radničkih boraca: sa ovom ekipom,
kao i sa drugima, ministar policije nove Stojadinovićeve vlade Aćimović
mnogo obećava.“
I ova nerazumna objava i otvorena denuncijacija francuskoj policiji

da hapsi pomenute potekla je, svakako, iz kruga jugoslovenskih
komunista u Parizu!
Kad se Mustafa Golubi ć vratio iz Amerike, njegova je zvezda još
sjajno sijala, i nije bilo nikakvog razloga da se obazire na sitne
podmetačine i petljancije nekih svojih zemljaka. Ali Pavlu Bastajiću nije
bilo traga. Pričalo se da je pristao na moskovsku giljotinu kao neizbežan

usud sudbine. Prijatelji su ga, krišom – da ne povrede strogu partijsku
disciplinu, oplakali i ožalili. Popili su poneku za njegovu dušu.
Trockom je u Meksiko poslat drugi ubica! Mustafa je to sredio sa
Centralom u Moskvi.
Bastajić se bio pritajio u Ženevi. Stanovao je u Bulevaru de la Kluz
broj 101 pod lažnim imenom Jan Frankovski. Tu je uspeo da obnovi

vezu sa svojim starim prijateljem, jugoslovenskim poslanikom dr
Ivanom Vanjom Suboti em, koji je ubrzo postao izvanredni poslanik i
ć
opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Presudne su
č
č
bile neke mladala ke zajedni ke uspomene, pa su došli na ideju da na
istu kartu zaigraju i kod njihovog školskog druga Dragiše Cvetkovića.
ć
Preko Suboti a, Bastaji ć je Cvetkovi u uputio iskreno pismo u kome je
ć
ukratko izneo svoj slu aj, naveo da je u smrtnoj opasnosti, traže i da se
č
ć
ispita mogućnost njegovog povratka u zemlju, uz obećanje da će prestati
179