Page 333 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 333

332                                                         ORGANSKA BAŠTA

           Vlažna  piljevina  od  netretirane  drvne  površine formirajući na taj način humus i
          gra đe u džakovima može da se pomeša sa  hranljive sastojke za biljke. Ne može da se
          supstratom micelija, a potom se čuva na  izbegne delimično prevrtanje zemljišta pri-
            l
          top om  mestu  dok  micelijum  raste.  Dža -  likom sejanja, sađenja i berbe, ali to je mi -
          kovi se potom pomeraju na svetlo, hladno  nimalno u poređenju s prekopavanjem. Na
          mesto gde pečurke počinju da niču.   duže staze prekopavanje je štetno za sas -
                                               tav  zemljišta  i  pospešuje  gubitak  vlage  i
           gajenje na krupnom organskom        organskih materija.
           materijalu                            Glavni nedostatak ove tehnike je to što
           Metode  gajenja  razlikuju  se  kod  svake  je potrebno više vremena da se siromašno
          vrs te pečuraka, ali uopšteno, supstrat mi -  zemljište  obogati,  dok  su  štetočine  u  sa -
            l
          ce ija se umeša u vlažno, dobro raspadnu-  mom zemljištu zaštićene. Najpraktičnije je
          to đubrivo, kompost, slamu ili drugi organ-  da se kombinuju najbolji elementi ove teh-
          ski  materijal  (u  kojem  ne  sme  da  bude  nike  s  okopavanjem.  Zemljištu  je  često
          dru gih gljiva) i stavi u džakove. Razvoj mi -  pot rebna osnovna obrada pre primene ove
          celijuma  potom  se  pospešuje  u  vlažnim  tehnike - ako je, na primer, suviše sabije-
          uslovima na temperaturi oko 20°C. Pe čur -  no - i povremeno može da se okopa, reci-
          ke se razviju nekoliko sedmica kasnije.  mo kad se dodaje zelenišno đubrivo. Ova
                                               teh nika je naročito uspešna kad se kombi-
                                               nuje  sa  gajenjem  u  lejama  (vidite  str.
               gajenje Bez OBRaDe              327).
           Gajenje  bez  obrade  je  tehnika  organ-  Nasuprot uvreženom mišljenju, parcela-
          skog  gajenja  koja  može  da  se  koristi  za  ma koje se ne prekopavaju nije neophod -
                                               na velika količina malča. Zemljištu se do -
          sve vrste povrća. Pri korišćenju ove tehni-  daje ista količina komposta i đubriva kao
          ke zemljište se nakon prve neophodne ob -  pri ikom prekopavanja. Krompir (videti ok -
                                                  l
          rade  ne  dira.  Sredstva  za  obogaćivanje  vir na narednoj strani) je jedini usev kojem
             l
          zem jišta, koja u sistemu gajenja bez ko -  je neophodan deblji sloj malča kako bi se
          panja  često  imaju  dvojnu  ulogu  malča  i  sprečilo da krtole pozelene.
          đub riva,  ravnomerno  se  raspoređuju  po
          zem jištu, ali se ne mešaju sa njim - to se  Priprema
             l
          os tavlja  glistama  i  drugim  organizmima.
          Glis te svojom aktiv nošću poboljšavaju dre-  Da bi tehnika gajenja bez kopanja dala
          nažu, dok njihov razgradivi otpad oboga-  naj bolje  rezultate,  struktura  zemljišta  od
          ćuje sastav zemljišta. Organizmi u zem jiš -  po četka mora da bude dobra. To će možda
                                          l
          tu dalje razgrađuju ono što gliste unesu s  iziskivati da se zemljište izrilja kako bi se
                                               poboljšala drenaža i rastresitost. Ako niste
                                               sigurni  u  stanje  zemljišta,  informacije  u
                     efekti obrade             pog avlju Zemljište i briga o njemu (str. 32-
                                                   l
           Prekopavanje  zemljišta  može  da  poveća  61)  pomoći  će  vam  da  odredite  da  li  je
           količinu korova izvlačenjem neproklijalog  prekopavanje  potrebno  i  koji  su  još  pos -
           semena na površinu, gde će proklijati. Na  tupci neophodni.
           goloj  parceli  zemljište  s  jedne  strane  je  Tamo gde nema većih problema sa zem-
           obrađeno, dok je ono s druge strane ne -  ljištem,  ova  tehnika  može  odmah  da  se
           tak nuto. Tri sedmice kasnije mnogo više  primeni. Ako na parceli ima korova, ili uko-
           korova proklijalo je na prekopanom zem-  liko  deo  travnjaka  pretvarate  u  parcelu,
           ljištu nego na netaknutom delu parcele.  zem jište može da se raskrči pomoću slo-
                                                   l
           Manje korova, a samim tim i manje plev-
           ljenja,  jedna  je  od  najvećih  prednosti  jeva malča (videti str. 334). Pre sejanja ili
           teh nike gajenja bez prekopavanja.  sađenja materije za obogaćivanje zemljiš -
                                               ta treba ravnomerno rasporediti po parce-
   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338