Page 333 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 333
332 ORGANSKA BAŠTA
Vlažna piljevina od netretirane drvne površine formirajući na taj način humus i
gra đe u džakovima može da se pomeša sa hranljive sastojke za biljke. Ne može da se
supstratom micelija, a potom se čuva na izbegne delimično prevrtanje zemljišta pri-
l
top om mestu dok micelijum raste. Dža - likom sejanja, sađenja i berbe, ali to je mi -
kovi se potom pomeraju na svetlo, hladno nimalno u poređenju s prekopavanjem. Na
mesto gde pečurke počinju da niču. duže staze prekopavanje je štetno za sas -
tav zemljišta i pospešuje gubitak vlage i
gajenje na krupnom organskom organskih materija.
materijalu Glavni nedostatak ove tehnike je to što
Metode gajenja razlikuju se kod svake je potrebno više vremena da se siromašno
vrs te pečuraka, ali uopšteno, supstrat mi - zemljište obogati, dok su štetočine u sa -
l
ce ija se umeša u vlažno, dobro raspadnu- mom zemljištu zaštićene. Najpraktičnije je
to đubrivo, kompost, slamu ili drugi organ- da se kombinuju najbolji elementi ove teh-
ski materijal (u kojem ne sme da bude nike s okopavanjem. Zemljištu je često
dru gih gljiva) i stavi u džakove. Razvoj mi - pot rebna osnovna obrada pre primene ove
celijuma potom se pospešuje u vlažnim tehnike - ako je, na primer, suviše sabije-
uslovima na temperaturi oko 20°C. Pe čur - no - i povremeno može da se okopa, reci-
ke se razviju nekoliko sedmica kasnije. mo kad se dodaje zelenišno đubrivo. Ova
teh nika je naročito uspešna kad se kombi-
nuje sa gajenjem u lejama (vidite str.
gajenje Bez OBRaDe 327).
Gajenje bez obrade je tehnika organ- Nasuprot uvreženom mišljenju, parcela-
skog gajenja koja može da se koristi za ma koje se ne prekopavaju nije neophod -
na velika količina malča. Zemljištu se do -
sve vrste povrća. Pri korišćenju ove tehni- daje ista količina komposta i đubriva kao
ke zemljište se nakon prve neophodne ob - pri ikom prekopavanja. Krompir (videti ok -
l
rade ne dira. Sredstva za obogaćivanje vir na narednoj strani) je jedini usev kojem
l
zem jišta, koja u sistemu gajenja bez ko - je neophodan deblji sloj malča kako bi se
panja često imaju dvojnu ulogu malča i sprečilo da krtole pozelene.
đub riva, ravnomerno se raspoređuju po
zem jištu, ali se ne mešaju sa njim - to se Priprema
l
os tavlja glistama i drugim organizmima.
Glis te svojom aktiv nošću poboljšavaju dre- Da bi tehnika gajenja bez kopanja dala
nažu, dok njihov razgradivi otpad oboga- naj bolje rezultate, struktura zemljišta od
ćuje sastav zemljišta. Organizmi u zem jiš - po četka mora da bude dobra. To će možda
l
tu dalje razgrađuju ono što gliste unesu s iziskivati da se zemljište izrilja kako bi se
poboljšala drenaža i rastresitost. Ako niste
sigurni u stanje zemljišta, informacije u
efekti obrade pog avlju Zemljište i briga o njemu (str. 32-
l
Prekopavanje zemljišta može da poveća 61) pomoći će vam da odredite da li je
količinu korova izvlačenjem neproklijalog prekopavanje potrebno i koji su još pos -
semena na površinu, gde će proklijati. Na tupci neophodni.
goloj parceli zemljište s jedne strane je Tamo gde nema većih problema sa zem-
obrađeno, dok je ono s druge strane ne - ljištem, ova tehnika može odmah da se
tak nuto. Tri sedmice kasnije mnogo više primeni. Ako na parceli ima korova, ili uko-
korova proklijalo je na prekopanom zem- liko deo travnjaka pretvarate u parcelu,
ljištu nego na netaknutom delu parcele. zem jište može da se raskrči pomoću slo-
l
Manje korova, a samim tim i manje plev-
ljenja, jedna je od najvećih prednosti jeva malča (videti str. 334). Pre sejanja ili
teh nike gajenja bez prekopavanja. sađenja materije za obogaćivanje zemljiš -
ta treba ravnomerno rasporediti po parce-