Page 134 - Alhemičar

– Он има злато – рече један од разбојника.
Месец је за тренутак осветлио лице онога који му је
претресао џепове и он у његовим очима угледа смрт.
– Мора да има још злата скривеног у песку -рече
други. И натераше младића да копа. Младић је
наставио да копа и није било ничега. Онда почеше да
туку младића. Тукли су га све док се на небу не
појавише први зраци сунца. Одело му је било у ритама
и он осети да је смрт близу.
TЧему новац, ако мора да се умре? Новац ретко може
некога да спаси од смртиT, говорио је Алхемичар.
– Ја тражим неко благо! – крикнуо је најзад младић.
И мада су му уста била израњавана и натекла од
удараца, он исприча разбојницима да је два пута сањао
сан о благу скривеном покрај египатских Пирамида.
Предводник разбојника је дуже времена остао
ћутећи. Затим се обратио једном од својих људи:
– Пусти га. Он нема више ништа. Ово злато је
сигурно украо.
Младић је пао ничице у песак. Два ока потражише
његове очи; био је то главни разбојник. Али младић је
скретао поглед према Пирамидама.
– Хајдемо – рече предводник својим људима. А онда
се окренуо према младићу:
– Нећеш умрети – рече. – Живи и научи да човек не
може да буде тако глуп. Овде, на овом месту где се ти
налазиш, ја сам такође, пре две године, узастопце сањао
један исти сан. Сањао сам да треба да одем до поља
Шпаније, да потражим једну цркву у рушевинама у
којој пастири имају обичај да ноће са својим овцама и
из чије ризнице расте једна египатска смоква. И ако
будем копао испод корена те смокве, требало би да
нађем скривено благо. Али нисам толико глуп да

134